Netanjahu obećava mir sa Saudijskom Arabijom

Suočen s ispražnjenom dvoranom i demonstrantima koji su ispred sedišta Ujedinjenih nacija protestovali zbog njegovog pokušaja potčinjavanja Vrhovnog suda izvršnoj vlasti, izraelski premijer Benjamin Netanjahu zaigrao je na jednu kartu: najavio je istorijski sporazum o normalizaciji odnosa sa Saudijskom Arabijom, čime bi se „istinski stvorio novi Bliski istok”.

„Mislim da se svakog dana približavamo miru. Smatram da se uvećava realnost u mogućnost da uspemo”, rekao je Netanjahu podrazumevajući angažman američkog predsednika Džozefa Bajdena i saudijskog prestolonaslednika princa Muhameda Bin Salmana.

Netanjahu se prethodno, prvi put posle devet meseci ovog mandata, konačno sastao s predsednikom Bajdenom – u njujorškom hotelu, a ne u Beloj kući kako je želeo. Predsednik SAD, posle flertovanja s Irancima, želi da sporazum Rijada i Jerusalima kao svoju diplomatsku pobedu stavi na agendu s kojim će naredne godine izaći na predsedničke izbore. Šef Bele kuće mora obazrivo da manevriše na tri međusobno povezana fronta: da ograniči iranski nuklearni program, da obezbedi normalizaciju odnosa jevrejske države i arabijske kraljevine i da obezbedi znatan napredak u blokiranim izraelsko-palestinskim mirovnim pregovorima.

Netanjahu se nada da će mu sporazum dati pokriće da nastavi s problematičnom reformom pravosuđa, koja je pocepala zemlju i ugrozila temelje demokratije. Dok priželjkuje povratak Donalda Trampa, s kojim deli „zajedničke vrednosti”, za Netanjahua, koji je dozlogrdio velikom delu izraelske javnosti i mnogim državama sveta, saudijska karta je retka šansa za okupljanje.

Što se Saudijaca tiče, oni su manje zainteresovani za Izrael, a više za ono što mogu da dobiju od američkog posredovanja: odbrambeni pakt, savremene američke oružane sisteme i, najvažnije, saglasnost da mogu da obogaćuju uranijum, što bi, strahuje se, otvorilo nuklearnu trku s Iranom. Istovremeno, princ Salman želi da se predstavi kao lider arapskog sveta koji vodi brigu o Palestincima, čiji tretman je „veoma važno” pitanje koje treba rešiti.

Ne pominjući u govoru pred UN političku krizu u zemlji i nameru da nastavi s reformom pravosuđa, zbog koje je na meti Bajdenovih kritika, Netanjahu je zračio optimizmom najavljujući normalizaciju sa Saudijskom Arabijom kao „izuzetnu promenu, monumentalnu promenu, još jednu prekretnicu u istoriji”. Pokazivao je mape koje prikazuju koliko je Izrael bio izolovan u vreme svog stvaranja 1948. i pohvalio se uspostavljanjem odnosa sa šest arapskih država – uključujući četiri u vreme njegovog prethodnog mandata, kada su 2020, uz podršku Trampove administracije, potpisani „Avramovi sporazumi” s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom, Sudanom i Marokom.

Približavanje Izraela i njegovih arapskih suseda Netanjahu je objasnio zajedničkim strahom od pretnji „tirana iz Teherana”, mada nije pomenuo da su Rijad i Teheran ove godine normalizovali odnose. „Fanatici koji vladaju Iranom učiniće sve da umanje značaj istorijskog mira”, rekao je Netanjahu, koji je Iran davno označio kao „egzistencijalnu pretnju” Izraelu. Čak je izjavio da „Iran mora da se suoči s kredibilnom nuklearnom pretnjom”, ali je premijerov ured brzo reagovao i saopštio da je reč o omašci i da je premijer trebalo da kaže „kredibilna vojna pretnja”.

Od „nove zore mira” korist bi imali i Palestinci, tvrdi lider najdesnije koalicije u izraelskoj istoriji. „Oni treba da budu deo procesa, ali ne mogu da imaju veto na mirovne sporazume sa arapskim zemljama.”

Kako? U vreme pojačane represije na okupiranoj Zapadnoj obali, to izraelski premijer nije objasnio. Niti je nagovestio kako bi se ispunio saudijski zahtev za napredovanje na putu stvaranja nezavisne palestinske države. Može li premijer da se oslobodi ekstremnih koalicionih partnera koji podržavaju nastavak kolonizacije Zapadne obale, traže aneksiju okupirane teritorije i odbacuju svaku pomisao da Palestinci dobiju svoju državu? Teško bez novih izbora, koje bi lider Likuda da izbegne. Izraelsku desnicu više brinu gestovi prema Palestincima nego nuklearne želje Rijada.

Dok se represija na Zapadnoj obali pojačava, a palestinske žrtve se svakodnevno uvećavaju, Netanjahu strahuje od mogućnosti da ustupci Palestincima obore njegovu vladu. Dvojica najekstremnijih članova njegovog kabineta već su najavili tu mogućnost, a zahtevu da se normalizacija sa Saudijcima ne povezuje s Palestincima pridružila se i grupa od 11 poslanika premijerovog Likuda. Amerikanci se, pak, nadaju scenariju koji bi Netanjahua primorao da raskine sa ekstremnom nacionalističko-religioznom desnicom i poveže se s centristima.

Iranski predsednik Ebrahim Raisi, koji je takođe bio u Njujorku, otvoreno sumnja u normalizaciju s Izraelom. „Verujemo da odnosi država regiona s cionističkim režimom predstavljaju nož u leđa palestinskom narodu i otporu Palestinaca”, rekao je on potvrđujući ambiciju Teherana da se postavi kao ključni zaštitnik Palestinaca.