Jerevan se plaši novih teritorijalnih gubitaka

Jermeniju i dalje potresaju nemiri i demonstracije zbog predaje Nagorno-Karabaha, a već se naziru novi teritorijalni problemi. Pošto je zvanični Jerevan već pristao na teritorijalni gubitak i egzodus svog stanovništva iz karabaške regije, pritisci Azerbejdžana i Turske se nastavljaju. Oni sada traže otvaranje transportne rute, takozvanog koridora Zangezur, koji povezuje azerbejdžansku enklavu Nahčivan, na granici s Turskom, sa ostatkom teritorije.

Nahčivan je odvojen od Azerbejdžana međunarodno priznatom teritorijom Republike Jermenije. Administrativno, to je oblast Sjunik, a Zangezur je istorijski i geografski region, koji je veći od savremenog Sjunika. Deo Zangezura se nalazi i u Turskoj.

Tokom svoje posete Azerbejdžanu, i to baš u izolovanoj oblasti Nahčivana, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je pre tri dana na sastanku s azerbejdžanskim kolegom Ilhamom Alijevim rekao da je otvaranje koridora „Zangezur” pitanje od strateškog značaja za Tursku i Azerbejdžan i da mora da se reši.

Azerbejdžan insistira da se otvori direktna komunikacija s regionom Nahčivan preko priznate jermenske teritorije. Ankara, koja je njihov blizak saveznik, otvaranje koridora pravda ekonomskim perspektivama. Međutim, u Jermeniji se šire panične glasine o mogućoj novoj rundi rata i planovima da Azerbejdžan pripoji teritoriju istorijske Jermenije.

Baku je 2020. godine tokom pregovora, kao jedan od uslova za prekid vatre, postavio zahtev da se napravi transportni koridor „Zangezur”. Planirano je da se izgradi železnica (ukupno oko 100 kilometara) koja bi povezivala, s jedne strane, Azerbejdžan i Nahčivan, a zatim i Tursku. S druge strane, Jermeniji je bila zagarantovana železnička veza s Iranom i Rusijom.

U okviru planova za koridor „Zangezur” pojavila se ideja da železničku prugu prati i auto-put kako bi se poboljšale komunikacije između Nahčivana i Azerbejdžana. Ova azerbejdžanska enklava uopšte nije imala kopnenu vezu s Azerbejdžanom duže od 30 godina, a njegovi stanovnici su morali ili da lete, što je skupo, ili da putuju kroz Iran, što je veoma zaobilazno. Na višedecenijsko negodovanje Bakua, Jerevan je odgovorio podsećanjem da je cela Jermenija dugo živela u potpunoj blokadi, a granica s Turskom je i dalje zatvorena.

Azerbejdžanci i Turci su od 2021. godine aktivno počeli da grade trasu i obnavljaju uništene železničke stanice, a predsednik Alijev je obišao gradilište. Kao rezultat toga, izgrađena je trasa koja je zaobilazila Nagorno-Karabah i proteže se do jermenske i iranske granice. Trenutno je gotovo oko 70 odsto trase, a Jermeni, sa svoje strane, nisu uradili ništa. Jedini dobitak za njih bilo je obećanje da će Jermenija dobiti direktnu komunikaciju sa spoljnim svetom železnicom preko Azerbejdžana.

Tokom sastanka s Alijevim u Briselu 2021. godine jermenski premijer Nikol Pašinjan je potvrdio spremnost da započne gradnju jermenskog dela puta, ali ništa nije ni započeto. To je bio još jedan razlog da Baku optuži Jerevan za nepoštovanje trilateralnog sporazuma u Moskvi s kraja 2020. godine.

Takođe, Iran još nema direktne železničke veze s Evropom. S ovom činjenicom povezana je i istorijska priča da je Josif Visarionovič Staljin, koji je mrzeo letenje, bio primoran da ovu udaljenost prevali avionom kako bi stigao na sastanak s liderima antihitlerovske koalicije u Teheranu. U današnjem vremenu, pre nekoliko meseci, ruska delegacija je u iranskoj prestonici dogovorila planove za izgradnju ove linije, koja bi postala deo globalnog koridora sever–jug.

Jermeniju plaši činjenica da će Azerbejdžan i Turska ovim potezom nastaviti da sprovode ideju o nekoj vrsti „međunarodnog”, „nadnacionalnog” statusa planirane trase puta kroz Jermeniju, a posebnu zabrinutost izaziva i plan za izgradnju auto-puta. Za Jermene to bi lako moglo da znači de fakto odvajanje čitavog pojasa zemlje koji je geografski udaljen, na jugu, jer železnicu i auto-puteve prate objekti poput stanica i sličnih sadržaja. Pored toga, realno je očekivati zahtev da se duž transportnih koridora stacioniraju azerbejdžanske ili turske snage bezbednosti u vidu neke vrste čuvara. Za oslabljenu Jermeniju ovaj oblik „međunarodne” kontrole nad koridorom značio bi gubitak suvereniteta nad delom Zangezura.