Neonacisti vaspitavali decu po paganskim običajima

U Nemačkoj je, svega nekoliko dana nakon zabrane nasilne neonacističke organizacije „Hamerskins”, nastale u SAD, obustavljeno delovanje još jedne ekstremno desničarske grupe – „Zajednica jedne vrste”. Reč je o relativno maloj organizaciji, ali postojanoj i uticajnoj, osnovanoj još u posleratnoj Nemačkoj 1951. godine. Policija je u sredu upala u domove njenih članova, zaplenila prospekte i propagandni materijal. Blokiran im je portal, kao i nalozi na društvenim mrežama. Racija u pomenutoj „rasnoj zajednici” samo je poslednja u nizu akcija protiv ekstremističkih i rasističkih organizacija u zemlji koje propagiraju ideologiju supremacije belaca.

U Nemačkoj je nezakonito prikazivanje i promovisanje nacističke ideologije, što nije uticalo na uspešno postojanje ove i drugih rasističko-nacionalističkih udruženja. Procene kažu da ova organizacija broji svega 300 članova, uglavnom bračnih parova koji decu gaje po paganskim običajima i germanskim tradicijama. „Zajednica jedne vrste” decenijama privlači poznate ekstremiste i ima ogroman uticaj generalno na razvoj nemačke desnice i na širenje svoje ideologije među mladima. Tamošnji mediji pisali su da je njihov član neonacista Štefan Ernst, ubica Valtera Libkea, predsednika okruga Kasel, kao i da pristalice terorističkog „Nacionalsocijalističkog podzemlja” dolaze na njihove sastanke. Verovanja koja gaji grupa, usredsređena na nemački etnonacionalizam, povezujući rasu i religiju, bila su temeljni principi nacista.

Zabrani pomenute dve grupe prethodila je blokada udruženja „Porodični posao”, koje se fokusiralo na „zaštitu interesa mladih i njihovih porodica”. Vlasti gase njihove časopise, a fokusiraju se i na finansiranje ekstremno desničarske scene u zemlji, koja je uzela maha. Policijskim racijama u proteklih deset dana prethodilo je, u decembru, veliko hapšenje ljudi povezanih s ekstremističkim grupacijama zbog sumnje da su planirali da upadnu u zgradu parlamenta i preuzmu vlast.

Nemačka se redovno obračunava s ekstremno desničarskim grupama. Posebno se bave onima koji su se infiltrirali u vojsku, policiju i ostale bezbednosne službe. Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer naziva ih najvećom opasnošću u zemlji. Obećala je odlučan obračun s ovim udruženjima, čije su članove hapsili, a udruženja gasili i pre nego će ona stupiti na dužnost.

Poslednja akcija, u sredu, odraz je pojačanog pritiska na desnicu, koji vodi ka političkoj pozadini i partiji Alternativa za Nemačku (AfD), koja beleži rekordnu popularnost. Nedavne ankete pokazale su da desničarsku AfD podržava čak 21 odsto birača, čime ozbiljno ugrožava vladajuće strukture. O ovoj partiji od letos se govori i u kontekstu toga da postaje sve radikalnija, te da čini grupu dokazanih ekstremista i da je treba zabraniti zarad odbrane demokratije. Kažu da svojim delovanjem pomera granice tako da se ljudi naviknu na nacionalističke i rasističke stavove.

Međutim, nije lako Berlinu da ugasi neku partiju, a da to ne bude autogol. AfD bi verovatno već bio zabranjen da takav potez u Nemačkoj nema prizvuke prošlosti, pogotovu one iz doba nacista, koji su po dolasku na vlast zabranili sve druge partije. Pojedine analize ukazuju čak da je razmatranje udara na AfD samo ojačalo desnicu, dok ova stranka svojim delovanjem zapravo nije ni ispunila zakonske uslove da bude zabranjena.

Nemačka politika sada je bazirana na zaštiti od krajnje desnice, iako su na populizam otporniji od svojih suseda. U 15 od 27 država EU podrška „tvrdoj” desnici je iznad 20 odsto. Nemačka vlast se još drži, za razliku od pojedinih drugih vlada koje su integrisale veliki deo alternativno desničarske politike, pogotovu kad je reč o migracijama.

Ipak, narativ poput onog koji širi AfD je bure baruta. U jesen sledeće godine, kad se bude navršavalo 35 godina od pada Berlinskog zida, izbori u tri istočne pokrajine mogli bi da rezultiraju trijumfom AfD-a. U pojedinim zapadnoblokovskim kabinetima problem desnice koja preti da preuzme vlast rešavali su tako što su vlast zadržavali infiltriranjem dobrog dela njihove politike u svoju kampanju.

U poslednje vreme dominira pitanje šta učiniti s AfD-om. Samo da odgovor ne bude nalik na ponuđeno rešenje.