Car Dušan i srpsko jedinstvo

Čitam po drugi put, ovom prilikom ne rukopis, već tek iz štampe izašlu knjigu univerzitetskog profesora Dragoslava Slovića „Putevi srpskog jedinstva”.

Definitivno sam stekao uverenje da sve dotle dok se Srpska pravoslavna crkva (SPC) ne bude hrišćanski, pravedno, nedvosmisleno i definitivno odredila prema „liku i delu”, prvom među jednakima u vladajućoj Nemanjićkoj lozi, Stefanu Urošu Četvrtom Dušanu Silnom, svesrpskom caru, ne može govoriti o temeljnom i trajnom srpskom i sveslovenskom jedinstvu.

Ko je i šta je ovaj srpski vladar značio, ne samo za svoj narod već i za Evropu toga doba, najbolje svedoči naš čuveni pisac Jakov Ignjatović, davne 1862: „U isto doba kada je Dušan u svojoj slavi blistao, vladao je u Ugarskoj veliki Lajoš, a u Češkoj Karlo Četvrti. Dušan, Lajoš i Karlo Četvrti bili su u ono doba najsilniji vladari u Evropi. Srbin je dakle, imao u sredini četrnajestog stoljetija tako velikog vladatelja, da se u čitavoj Evropi tek nji’ dvoje s njim usporediti mogoše. Tada behu Srbi znatniji, negoli sada silni Francuzi, Englezi i Rusi.”

Car Dušan je u okviru svog carstva sabrao svekoliku braću, bez obzira na veru, pa je jasna poruka Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da ukoliko ne sledi put po onoj svetoj izreci „brat je mio koje vjere bio”, nema nam spasa ni kao Srbima ni kao Slovenima. Svoja saznanja sam podelio i sa aktuelnim patrijarhom srpskim Porfirijem, pismom upućenim 18. jula 2022. koje glasi:

„Srpska pravoslavna crkva, Njegova svetost patrijarh Porfirije.

Vaša Svetosti. Još u ranim gimnazijskim danima pre sedam decenija, moju pažnju najviše je, od svih srpskih vladara, plenila ličnost prvog i izistinskog cara, Stefana Uroša Četvrtog Dušana Silnog. Od tada pa do današnjih dana razmišljam kako da se, jedan od najprogresivnijih i najpoštovanijih vladara svog vremena na Starom Kontinentu, nađe među svoje slavne pretke i potomke, u dugoj lozi nemanjićkoj, vladajućoj srpskoj dinastiji, da ga Srpska pravoslavna crkva proglasi za sveca. Da je bio za svoje doba, kako na lokalnom, tako i na širem planu, progresivan i ispred svog vremena, dokaz je čuveni Dušanov Zakonik, u kojem se, među ostalim odredbama, uređuje i položaj crkve i vlastele u državi. Prve odredbe uređuju odnose u crkvi: ’Ni mitropolit ni iguman da ne uzimaju od svojih ljudi mito, ni od koga. Ako li se nađe da je uzeo, da se liši dostojanstva.’ Nije li to možda razlog zbog čega je izostalo njegovo kanonizovanje? Progresivnost njegovog Zakonika se ogleda i u tome da je ustanovljeno pravo meropha, najbrojnije kategorije zavisnog zemljoradničkog stanovništva, da se parniči sa svojim gospodarem, što je za to vreme najveća Božja pravda.

Posle punih 666 godina od kada je promenio svet i uzdigao se na Nebo, nečastivi (što ovaj broj simbolizuje) treba da bude savladan i da se Stefan Dušan Silni, konačno nađe među svoje svete Nemanjiće. Istorija kazuje da je trebalo samo 33 godine od njegovog predstavljanja Bogu, da Srbi izgube carstvo na Kosovu Polju 1389 godine, zbog prethodne nesloge lokalnih vlastodržaca, što i narodni pesnik slikovito opisuje: ’Velikaši proklete im duše, na komate razdrobiše carstvo.’

Čuvanje i uzdizanje srpskih zemalja, njegovog naroda i jezika je najuspešnije u sadejstvu Svete crkve i države, negovanjem i poštovanjem sećanja na slavne pretke. Svedoci smo da je, posle osam i više vekova, država (ova najnovija) konačno vaskrsla svetog Stefana Nemanju podizanjem veličanstvenog spomenika u centru glavnog grada Srbije. Valjalo bi i bilo bi po Božijoj pravdi da Srpska pravoslavna crkva po skraćenom postupku, proglasi cara Dušana Silnog za sveca. Na taj način će dati vaseljenski doprinos da sadašnje i buduće generacije stave rodoljublje, odnosno patriotizam na pijedestal Otadžbine, tamo gde mu je mesto. O Metohiji i Kosovu, i Kosovskom Zavetu, kao i o nezamenljivoj ulozi Srpske crkve u očuvanju tog Zaveta, govorim i pišem i dan danas.

Vaša Svetosti, dozvolite da Vam darujem svoju knjigu ’Kazivanja o Trepči 1303‒2018’ na čijim stranicama (128 do 131 i 260) su zabeleženi i razgovori sa crkvenim velikodostojnicima. U prilogu je i slika sa promocije ove knjige na Kolarcu, kao i fotokopije kolumni objavljenih u dnevnom listu ’Politika’ od 26. aprila 2021. i 15. marta 2022, gde se govori o ulozi i značaju Srpske pravoslavne crkve i Srpske akademije nauka i umetnosti, u borbi za očuvanje Svete srpske zemlje Metohije i Kosova u sastavu države Srbije. Na usluzi sam, Vaša Svetosti. S' poštovanjem, Novak Bjelić.”

Nedavno sam, sticajem srećnih okolnosti, prvi put sreo vladiku Irineja bačkog, nakon čega sam uputio pismo sledeće sadržine:

„Irinej Bulović, vladika Eparhije bačke.

Vaše preosveštenstvo. Dozvolite mi da ispunim svoju obavezu preuzetu prilikom našeg nedavnog susreta, za vreme održavanja godišnje skupštine Fonda dijaspore za maticu, 2. septembra 2023, u sali parohijskog doma pri spomen Hramu Svetog Save na Vračaru.

U skladu s tim šaljem Vam na dar svoju knjigu ’Kazivanja o Trepči 1303‒2018’, koja svedoči o večitoj borbi srpskoga roda za Metohiju i Kosovo.

Moja generacija nije imala tu prednost da tokom ranog školovanja stekne osnovna saznanja iz veronauke, ali sam lično, sticajem okolnosti, jedan od retkih, u svojoj 27 godini, bio na grobu Isusa Hrista, 1967, u Jerusalimu (zabeleženo na stranici 139 ove knjige).

Radim za dobrobit svoga roda od kada sam stasao, što i dan danas činim, ne samo putem sredstava javnog informisanja.

Mnogim ’autoritetima’ koji su radili na rastakanju svoje države i naroda a pogotovo onim koji osporavaju status srpske južne pokrajine, suprotstavio sam svoje stavove, bez predrasuda i bez milosti.

U potvrdi toga, dostavljam Vam četiri kopije, od ukupno preko trideset kolumna vezanih za ova pitanja, koje su objavljene u dnevnoj štampi: ’Razvodnjeni patriotizam čelnika SANU’, 26. april 2021, ’Dobrica Ćosić kao tipičan preletač’, 6. septembar 2021, ’Čekajući stav SANU o Kosovu i Metohiji”, 15. maj 2022. i ’Grafiti o povratku (Vojske)’, 6. septembar 2023.

Sa željom da se postigne što veća sloga i jedinstvo među srpskim korpusom, u svoje aktivnosti, pored ostalog, uvrstio sam i pitanje kanonizacije Cara Dušana.

U tu svrhu, obratio sam se i patrijarhu srpskom Porfiriju pismom od 18. jula 2022, čija kopija je u prilogu. Postoje i pismena o razgovorima po ovom pitanju koje sam imao sa blaženopočivšim vladikama Amfilohijem i Artemijem.

Moja saznanja o Vašoj ličnosti su takva, da Vas percipiram kao preopinaita, te se nadam da ću, uz Vaše savete u svojim daljim aktivnostima pronaći pravi put, da osokolim sve one u SPC koji učestvuju u donošenju konačne odluke o proglašenju Stefana Uroša Četvrtog Dušana Silnog za sveca. S poštovanjem, Novak Bjelić.”

Optimista sam, i očekujem divovski – pozitivne promene u pravcu ostvarivanja svesrpskog i sveslovenskog jedinstva i sloge.

*generalni direktor „Trepče” tokom poslednje decenije 20. veka