Studiranje nije samo učenje
Samo još dva dana dele studente od početka nove akademske godine. Predstavnici najviših državnih visokoškolskih institucija tim povodom uputili su preporuke za uspešan start na studijama onima koji prvi put sedaju u amfiteatre i slušaonice. Ne postoji efikasniji način za početak studiranja od redovnosti na časovima, naglasio je za „Politiku” prof. dr Vlastimir Nikolić, prorektor za nastavu Univerziteta u Nišu. Zainteresovanost za studije je ključna, kao i savladavanje gradiva blagovremeno, kako se ne bi gomilalo. Zato on savetuje brucošima da ne ostavljaju ništa za kasnije i da budu aktivni od prvog dana.
„Studijski programi su akreditovani tako da student postepeno savladava znanja. Rezultat studija nije samo ocena na ispitu, već znanje koje se stekne kao osnova za nadogradnju kroz sledeća saznanja iz odgovarajuće oblasti. Studiranje nije samo učenje, raspored nastavnih aktivnosti napravljen je da ostavlja prostora za odmor, ali i sportske i kulturne angažovanosti, izlaske i druženja sa vršnjacima”, naglašava prorektor i dodaje da ukoliko „bolonjci” na vreme savladavaju sve predispitne obaveze, na fakultetu neće ni osetiti značajnu razliku u odnosu na obrazovanje u srednjoj školi.
On poručuje da se na fakultetu formira budući intelektualac koji, pored formalnog visokog obrazovanja, gradi svoju ličnost svim izvorima saznanja i bavljenja i drugim stvarima van studija.
„Od izbora koje mladi čine zavisi njihova buduća struktura ličnosti. Biranje prijatelja među kolegama, kvalitetno vreme provedeno sa ljudima iste generacije može biti osnova za stvaranje budućeg sveta”, naglašava Nikolić.
Prof. dr Đorđe Herceg, prorektor za nastavu i studentske aktivnosti Univerziteta u Novom Sadu, kaže za „Politiku” da je upravljanje vremenom veština koja se uči i da je u njoj osnovno da student zna svoj dnevni, nedeljni i mesečni raspored. Kako bi ga beležili, preporučuje im da koriste neki onlajn kalendar, dostupan u svako doba i sa bilo kog mesta, ali dodaje da je i običan rokovnik koji se nosi u džepu dovoljan, ako se uredno vodi evidencija.
„Moj recept za uspešno studiranje je bila jaka volja da završim ono što sam započeo. Trudio sam se da nabavim svu potrebnu literaturu i da vodim uredne beleške sa predavanja. Radio sam domaće zadatke na vreme i prisustvovao kolokvijumima. Pre ispita sam nastojao da uradim što više starih ispitnih zadataka, jer se dešava da se slični zadaci ponavljaju. Niti sam sve ispite spremao sa istim elanom, niti sam sve jednako naučio. Ali važno je ne odustajati i biti uporan. Neki studenti nemaju volju da uče ono što su upisali. To ne mora da znači da su oni loši studenti, možda je samo izbor fakulteta bio loš”, smatra Herceg.
I prof. dr Zana Dolićanin, rektor Državnog univerziteta u Novom Pazaru, naglašava da je tajna uspeha u dobroj organizaciji vremena i da sate koji ostanu posle predavanja i vežbi akademci treba da podele na vreme za učenje i za razonodu. Ona upozorava da je kada kampanjski uče, odmora i razonode malo i da to nije dobro ni za zdravlje, ni za rezultate koje očekuju.
„Gradivo je obimno i svi oni koji su u srednjoj školi učili napamet, treba od toga da se oduče. Neophodno je učiti sa razumevanjem, znati da odvojiš bitno od nebitnog, memorisati samo najvažnije. Brucoši će upoznati profesore i videti na predavanjima šta oni smatraju najbitnijim, jer tako će, najverovatnije, biti i na ispitima. Ako pažljivo slušate predavanja, razumećete, dosta ćete zapamtiti i samim tim lakše savladati gradivo. Najteže je kada padnete na ispitu, a najlepša su studentska druženja i, naravno, ljubavi”, ističe Dolićanin za „Politiku” i podseća studente da ne zaborave da idu na konsultacije.
Rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović poručuje akademcima da se trude da njihovo vreme bude dobro raspoređeno, korisno potrošeno, ali i uzbudljivo i ispunjeno raznovrsnim sadržajima. Za svaki uspeh su, kaže, potrebni ambicija, naporan rad ali i odlučnost i upornost.
„Važno je postaviti visoke životne ciljeve i sanjati lepe snove, ali je još važnije biti realan, preuzeti odgovornost za eventualne neuspehe koji su neizostavni deo svakog postignuća, ne pokolebati se i ne odustajati. Na predavanjima i vežbama se neguje interaktivni odnos između profesora i studenata, ali se, takođe, razvija žeđ za znanjem, životna radoznalost i strast ka stručnom i naučnom obrazovanju, koji su važan činilac studiranja i profesionalnog usavršavanja, koje bi trebalo da traje čitavog života. Aktivnim učestvovanjem u procesu akademskog obrazovanja, studenti se osnažuju da postavljaju pitanja, problematizuju i tragaju za novim odgovorima, što je važan faktor formiranja intelektualne elite ovog društva, kao i naše akademske i društvene zajednice”, ističe Filipović za „Politiku”.
Poželevši sreću brucošima koji ulaze „u riznicu akademskog obrazovanja” prof. dr Zorica Vujić, prorektor za finansije Univerziteta u Beogradu, savetuje im da uspostave ravnotežu između akademskih obaveza i ličnog života i pored intenzivnog učenja izdvoje vreme za nova prijateljstva, druženja, zabavu i posetu društvenim događajima. Važno je, kaže, da dobro organizuju svoje vreme i obaveze tako što će uspeti da redovno pohađaju nastavu i savladavaju gradivo.
„Posećenost predavanjima opada kako odmiče semestar, ali brucošima skrećem pažnju da se ne može sve naučiti iz knjige kao i da se samo kroz aktivno učestvovanje u razgovoru i diskusiji sa profesorima i kolegama stiču znanja, veštine i kompetencije koje odlikuju budućeg akademskog građanina. Cilj studiranja nije samo položiti sve ispite već i razviti sposobnost kritičkog razmišljanja i posmatranja sveta i okruženja, razviti socijalne i komunikacione veštine i pripremiti se za izazove koje savremeno doba stavlja pred svakog pojedinca”, naglašava Vujićeva za „Politiku”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
