NATO dobija novog proruskog lidera

Na zapadnom zidu podrške Ukrajini i odbrane od ambicije Kremlja da oslabi NATO i Evropsku uniju pojavila se još jedna pukotina. Posle Mađarske, i Slovačka slabi zajednički front pošto njen očekivano novi lider Robert Fico želi da obustavi pomoć Ukrajini i ne krije simpatije prema Rusiji.

Ficova populistička leva stranka Smer dobila je na prevremenim izborima 23,37 odsto glasova, dok je glavni rival, proevropska liberalna partija Progresivna Slovačka, koju predvodi potpredsednik Evropskog parlamenta Mihal Šimečka, izborila 16,86 odsto, pokazuju podaci posle prebrojanih 98 procenata glasova.

Ficova pobeda nagoveštava prvo udaljavanje od zapadnih saveznika posle dve decenije. Toksična predizborna kampanja razotkrila je da je zemlja duboko podeljena u vezi s tim da li treba da nastavi da podržava Ukrajinu ili da traži bliže veze sa Moskvom, a Smer je osvojio najviše glasova starijih birača i penzionere jakog nacionalističkog naboja, skeptičnih prema Zapadu i sa snažnim afinitetima za Rusiju.

Fico, koji je bio premijer u tri mandata, obećao je da će se suprotstaviti sankcijama Rusiji, ponavlja narativ Kremlja da su „ukrajinski nacisti i fašisti” izazvali rat, zalaže se za ukidanje vojne pomoći Ukrajini i protivi njenom članstvu u NATO-u. „Rat i fašizam uvek su dolazili sa Zapada. Sloboda i mir sa Istoka”, kaže potpredsednik Smera Luboš Blaha, najavljujući orijentaciju novih vlasti koja bi Slovačku mogla da izvuče iz glavnih tokova evropske politike.

Predsednica Zuzana Čaputova, koju je Fico nazvao „američkim agentom”, obavezna je da mandat prvo ponudi pobedniku koga u zemlji fragmentisane politike čeka složen zadatak da formira vladajuću koaliciju. Na izborima su učestvovale 24 stranke i jedna koaliciona lista, a ključnu ulogu imaće trećeplasirana proevropska socijaldemokratska stranka Hlas, koju predvodi bivši Ficov kolega Peter Pelegrini. U slučaju koalicije sa Hlasom, koji je osvojio 15,03 odsto glasova, pominje se da bi novi šef diplomatije mogao da bude izaslanik EU za Balkan Miroslav Lajčak.

Posledice nagoveštenog slovačkog zaokreta posle devetnaestomesečnog perioda izdašne slovačke podrške Kijevu slabe zapadnu koheziju, pa saveznike očekuju složeni odnosi sa zemljom čiji su izbori svakako obradovali barem jednog svetskog lidera – Vladimira Putina. Slovačka postaje nov test sposobnosti EU i NATO da ostanu ujedinjeni pred ruskom opasnošću, možda i složeniji od trenutnih razmimoilaženja između Varšave i Kijeva posle najave premijera Mateuša Mazovjeckog da Poljska obustavlja isporuke oružja Ukrajini.

Slovačka je od ruske agresije na sve načine pomagala vlast Volodimira Zelenskog: slala je oružje i humanitarnu pomoć, primila 100.000 ukrajinskih izbeglica i podržavala sankcije Rusiji. Pobeda Smera bi mnogo toga mogla da promeni u zemlji koja se smatra za najproruskiju u Centralnoj Evropi i u kojoj sumnjičavost prema Zapadu nije nov fenomen. Počiva na istoriji kada se slovački nacionalni identitet gradio na panslavizmu, sa Rusijom u centru.

Takvo raspoloženje deli i danas polovina od 5,4 miliona Slovaka uprkos ekonomskim uspesima od sticanja nezavisnosti 1993, ulaska u EU i NATO. Proruska kampanja dezinformacija očigledno je bila efikasna. Jedno istraživanje 2022. je pokazalo da 51 odsto Slovaka veruje da je Rusija najodgovornija za invaziju Rusije, ali taj stav je godinu dana kasnije izgubio deset procentnih poena. U istom periodu podrška NATO spala je sa 72 na 58 odsto. Kada se tome doda nezadovoljstvo građana zaokupljenih „kuhinjskim pitanjima” – inflacijom, cenom energije, zdravstvom i obrazovanjem – Fico je na tim glasovima pobedio.

Američki ambasador u Bratislavi kaže da je Ficu „veoma jasno” preneo da je Ukrajina pitanje nacionalne bezbednosti Slovačke, kao i NATO i Evrope. „Ne mislim da Slovaci žele ruske vojnike na svojoj granici. Ne mislim da Slovaci žele ponovno postavljanje Gvozdene zavese. Ne mislim da Slovaci žele ponovo da potpadnu pod rusku tiraniju.”

Tokom pet godina otkako je poslednji put predvodio vladu, Fico je eksploatisao konzervativni, antievropski trend koji je promovisao mađarski premijer Viktor Orban. Iako su njihovi odnosi dok je bio na vlasti bili turbulentni zbog nacionalističkih pristupa slovačkoj istoriji u mađarskoj kraljevini i zbog mađarske manjine u Slovačkoj, saradnja se u međuvremenu popravila pa Orban i Fico sada jedan drugog mogu da štite od izolacije zbog svojih proruskih stavova unutar EU i NATO-a.

„Slovačka bi mogla da postane nova Mađarska, a Fico novi Orban”, smatra Katarina Klingova iz političkog instituta Globsek u Bratislavi. To bi, smatraju analitičari, zemlju moglo da gurne u izolaciju i izvuče je iz glavnih tokova evropske politike.

Faktor Orban sada otvara i pitanje da li će Ficova vlada slediti isti autoritarni stil poput mađarskog premijera, koji je uzrokovao mnoge konflikte sa Briselom. Fico slabo prikriva antagonizam prema nezavisnim medijima, ali ukoliko pokuša suočiće se sa snažnim otporom slovačkog civilnog društva koje je svoju snagu pokazalo 2018. godine, kada je njegova vlada pala posle ubistva jednog novinara i masovnih demonstracija protiv korupcije, najvećih od plišane revolucije 1989.

Fico je tada obećao da će se vratiti. Dok je Slovačka promenila pet premijera, on je pokušavao da kapitališe na migrantima, pandemiji i konačno ukrajinskom ratu. Smer je konstantno vodio na svim istraživanjima poslednjih šest meseci.

Da li će Fico Slovačku ponovo pretvoriti u „crnu rupu Evrope”, kako je nekad govorila tadašnja američka državna sekretarka Madlen Olbrajt? Slovački kolumnista Peter Tkačenko smatra da neće doći do dramatičnih zaokreta u spoljnoj politici. Nije još sve izgubljeno, misli deo analitičara pozivajući se na „pragmatizam” koji je Fico pokazivao tokom svojih ranijih mandata.