НАТО добија новог проруског лидера

На западном зиду подршке Украјини и одбране од амбиције Кремља да ослаби НАТО и Европску унију појавила се још једна пукотина. После Мађарске, и Словачка слаби заједнички фронт пошто њен очекивано нови лидер Роберт Фицо жели да обустави помоћ Украјини и не крије симпатије према Русији.

Фицова популистичка лева странка Смер добила је на превременим изборима 23,37 одсто гласова, док је главни ривал, проевропска либерална партија Прогресивна Словачка, коју предводи потпредседник Европског парламента Михал Шимечка, изборила 16,86 одсто, показују подаци после пребројаних 98 процената гласова.

Фицова победа наговештава прво удаљавање од западних савезника после две деценије. Токсична предизборна кампања разоткрила је да је земља дубоко подељена у вези с тим да ли треба да настави да подржава Украјину или да тражи ближе везе са Москвом, а Смер је освојио највише гласова старијих бирача и пензионере јаког националистичког набоја, скептичних према Западу и са снажним афинитетима за Русију.

Фицо, који је био премијер у три мандата, обећао је да ће се супротставити санкцијама Русији, понавља наратив Кремља да су „украјински нацисти и фашисти” изазвали рат, залаже се за укидање војне помоћи Украјини и противи њеном чланству у НАТО-у. „Рат и фашизам увек су долазили са Запада. Слобода и мир са Истока”, каже потпредседник Смера Лубош Блаха, најављујући оријентацију нових власти која би Словачку могла да извуче из главних токова европске политике.

Председница Зузана Чапутова, коју је Фицо назвао „америчким агентом”, обавезна је да мандат прво понуди победнику кога у земљи фрагментисане политике чека сложен задатак да формира владајућу коалицију. На изборима су учествовале 24 странке и једна коалициона листа, а кључну улогу имаће трећепласирана проевропска социјалдемократска странка Хлас, коју предводи бивши Фицов колега Петер Пелегрини. У случају коалиције са Хласом, који је освојио 15,03 одсто гласова, помиње се да би нови шеф дипломатије могао да буде изасланик ЕУ за Балкан Мирослав Лајчак.

Последице наговештеног словачког заокрета после деветнаестомесечног периода издашне словачке подршке Кијеву слабе западну кохезију, па савезнике очекују сложени односи са земљом чији су избори свакако обрадовали барем једног светског лидера – Владимира Путина. Словачка постаје нов тест способности ЕУ и НАТО да остану уједињени пред руском опасношћу, можда и сложенији од тренутних размимоилажења између Варшаве и Кијева после најаве премијера Матеуша Мазовјецког да Пољска обуставља испоруке оружја Украјини.

Словачка је од руске агресије на све начине помагала власт Володимира Зеленског: слала је оружје и хуманитарну помоћ, примила 100.000 украјинских избеглица и подржавала санкције Русији. Победа Смера би много тога могла да промени у земљи која се сматра за најпрорускију у Централној Европи и у којој сумњичавост према Западу није нов феномен. Почива на историји када се словачки национални идентитет градио на панславизму, са Русијом у центру.

Такво расположење дели и данас половина од 5,4 милиона Словака упркос економским успесима од стицања независности 1993, уласка у ЕУ и НАТО. Проруска кампања дезинформација очигледно је била ефикасна. Једно истраживање 2022. је показало да 51 одсто Словака верује да је Русија најодговорнија за инвазију Русије, али тај став је годину дана касније изгубио десет процентних поена. У истом периоду подршка НАТО спала је са 72 на 58 одсто. Када се томе дода незадовољство грађана заокупљених „кухињским питањима” – инфлацијом, ценом енергије, здравством и образовањем – Фицо је на тим гласовима победио.

Амерички амбасадор у Братислави каже да је Фицу „веома јасно” пренео да је Украјина питање националне безбедности Словачке, као и НАТО и Европе. „Не мислим да Словаци желе руске војнике на својој граници. Не мислим да Словаци желе поновно постављање Гвоздене завесе. Не мислим да Словаци желе поново да потпадну под руску тиранију.”

Током пет година откако је последњи пут предводио владу, Фицо је експлоатисао конзервативни, антиевропски тренд који је промовисао мађарски премијер Виктор Орбан. Иако су њихови односи док је био на власти били турбулентни због националистичких приступа словачкој историји у мађарској краљевини и због мађарске мањине у Словачкој, сарадња се у међувремену поправила па Орбан и Фицо сада један другог могу да штите од изолације због својих проруских ставова унутар ЕУ и НАТО-а.

„Словачка би могла да постане нова Мађарска, а Фицо нови Орбан”, сматра Катарина Клингова из политичког института Глобсек у Братислави. То би, сматрају аналитичари, земљу могло да гурне у изолацију и извуче је из главних токова европске политике.

Фактор Орбан сада отвара и питање да ли ће Фицова влада следити исти ауторитарни стил попут мађарског премијера, који је узроковао многе конфликте са Бриселом. Фицо слабо прикрива антагонизам према независним медијима, али уколико покуша суочиће се са снажним отпором словачког цивилног друштва које је своју снагу показало 2018. године, када је његова влада пала после убиства једног новинара и масовних демонстрација против корупције, највећих од плишане револуције 1989.

Фицо је тада обећао да ће се вратити. Док је Словачка променила пет премијера, он је покушавао да капиталише на мигрантима, пандемији и коначно украјинском рату. Смер је константно водио на свим истраживањима последњих шест месеци.

Да ли ће Фицо Словачку поново претворити у „црну рупу Европе”, како је некад говорила тадашња америчка државна секретарка Мадлен Олбрајт? Словачки колумниста Петер Ткаченко сматра да неће доћи до драматичних заокрета у спољној политици. Није још све изгубљено, мисли део аналитичара позивајући се на „прагматизам” који је Фицо показивао током својих ранијих мандата.