Silosi puni pšenice, cena miruje

Poslednje dve nedelje septembra obeležila je slaba tražnja za pšenicom na Produktnoj berzi u Novom Sadu. U izveštaju se navodi da je početkom nedelje bila primetna nešto veća ponuda pšenice u Banatu, dok su kupci krajem sedmice tražili uglavnom žito sa višim parametrima kvaliteta.

Cena je bila 20 dinara za kilogram pšenice bez PDV-a što je nepromenjeni iznos u odnosu na protekli period. Ovo je gotovo upola niža cena nego prošle godine zbog čega su ratari dugo oklevali s prodajom očekujući bolju ponudu, što se nije dogodilo.

Ukrajinska pšenica oborila je cenu na evropskom tržištu što zadaje probleme poljoprivrednicima u svim državama koje su tradicionalne izvoznice.

Iz udruženja „Žita Srbije” saopšteno je da je u domaćim skladištima smešteno oko 4,5 miliona tona pšenice, što ovogodišnjeg roda, što izuzetno velikih zaliha iz 2022. Sa gotovo 700.000 hektara ove godine požnjeveno je 3,43 miliona tona pšenice, dok su domaće godišnje potrebe 1,7 miliona tona žita. Ove količine, kako navode, mogle bi da donesu probleme u vezi sa skladištenjem, budući da je žetva kukuruza u toku, a soje se privodi kraju dok istovremeno imamo krcata skladišta i silose.

– Ako proizvođači budu rešili da i kukuruz čuvaju moraće da krene u izvoz pšenica ili nešto drugo, jer nemamo robu gde da smestimo. Mi smo 1. jula imali na raspolaganju 2,5 miliona tona pšenice za izvoz. Zbog nezadovoljavajućih cena ponuda je mala i prodaja ide jako sporo – izjavila je Sunčica Savović, direktorka „Žita Srbije”.

Napomenula je da je trenutno teško predvideti šta će se dešavati na tržištu i da ni ljudi koji su decenijama u žitarskom sektoru na svetskom tržištu ne mogu da daju razumno objašnjenje zašto su cene sirovina u padu dok cene hrane rapidno rastu.

Inače, u strukturi domaćeg izvoza žitarica pšenica se nalazi na drugom mestu, iza kukuruza, preneo je nedavno RTS. Pšenica se izvozi u 23 zemlje sveta. U strukturi evropskog izvoza Srbija učestvuje sa 1,1 odsto i nalazi se na 12. mestu.