U Gruziji se predsednicom bavi ustavni sud
U Gruziji je prvi put u istoriji ove države pokrenut proces provere da li je predsednica Salome Zurabišvili prekršila Ustav. Vladajuća partija Gruzijski san u septembru je pokrenula inicijativu za njen opoziv zbog nedozvoljenih i neovlašćenih sastanaka s evropskim liderima koje je obavljala bez saglasnosti vlade.
Predsednica se u utorak nije pojavila na prvoj sednici Ustavnog suda u Batumiju, na kojoj je trebalo da se odlučuje o legalnosti procesa njenog opoziva. Na društvenim mrežama izrazila je puno poverenje u dva advokata koji će je zastupati pred Ustavnim sudom, ali je ipak pre toga obavestila Belgiju da neće moći da poseti ovu zemlju zbog sudskog ročišta.
Vladajuću stranku u ovom procesu, koji je nastavljen i tokom jučerašnjeg dana, predstavlja njen predsednik Irakli Kobahidze, kao i još četiri poslanika. Šef Ustavnog suda Merab Turava najavio je učešće svih devet sudija, a da bi predstavka Gruzijskog sna bila uvažena potrebna je saglasnost njih šestoro. U tom slučaju proces će se „preseliti” u parlament, gde odluka mora da bude doneta u roku od dve nedelje i mora je podržati 100 poslanika. U gruzijskom parlamentu ima 150 poslanika, a inicijativa za opoziv prikupila je 84 glasa i ne može da sakupi potreban broj bez glasova opozicije.
Svestan da neće imati podršku u parlamentu, Kobahidze je juče rekao da je odluka o pokretanju postupka opoziva doneta pošto je predsednica sistemski kršila Ustav i da je ne smatraju dostojnom predsedničke funkcije, te da sama treba da podnese ostavku.
Premijer Gruzije Irakli Garibašvili optužio je predsednicu da „sabotira nacionalne interese”. Prema Ustavu Gruzije, predsednik zemlje uz saglasnost vlade obavlja predstavnička ovlašćenja u spoljnim odnosima, a vlada je saopštila da nije odobrila putovanja predsednice u Nemačku, Ukrajinu, Švajcarsku, Poljsku, Belgiju, Dansku, Ujedinjene Arapske Emirate, Bugarsku, Češku i Izrael.
Zurabišvilijeva je uz podršku Gruzijskog sna izabrana za predsednicu Gruzije 2018. godine, ali je potom prekinula saradnju s vladajućom strankom i počela da je optužuje da je proruska i nedovoljno posvećena ulasku Gruzije u EU i NATO.
Gruzija odoleva uplitanju u ukrajinski rat uprkos velikim pritiscima. U maju je predsednik Gruzijskog sna rekao da je Ukrajina tražila od Gruzije da otvori drugi front protiv Rusije. Kobahidze je naveo da su to tražili sekretar Saveta bezbednosti Aleksej Danilov i savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak. Naglasio je da Gruzija neće uvesti sankcije Rusiji jer ne želi da kazni svoj narod i svoju državu.
O uvlačenju Gruzije u rat govorio je i ranije premijer Irakli Garibašvili, rekavši da je ostvarenju ovog cilja trebalo da posluži slanje bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija u Gruziju, kao i brojne provokacije. Podeljenost Gruzije oko pitanja Ukrajine i odnosa prema Ruskoj Federaciji bila je očigledna u maju, kad su se poslanici tokom plenarne sednice potukli zbog odluke o obnavljanju vazdušnog saobraćaja između Gruzije i Rusije, koji je ipak uspostavljen.
Jedan od razloga za pokretanje inicijative za njen opoziv jeste i činjenica da je predsednica početkom juna predložila da se Mihail Sakašvili pusti iz zatvora i da kaznu izdržava s elektronskom nanogvicom. Odgovarajući na pitanje novinara da li namerava da pomiluje bivšeg predsednika, tada je odgovorila da to, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje, neće nadoknaditi štetu nanetu zemlji. Ona podržava stavove evropskih zvaničnika da Sakašvilija treba pustiti iz zatvora, što je suprotno stavu vlade. Apelacioni sud u Tbilisiju odbio je da pusti Sakašvilija, konstatujući posle svih zdravstvenih pretraga da mu zdravlje nije ugroženo (iako je smršao). Opozicija i dalje tvrdi da ga u zatvoru truju, a njegova odbrana je najavila da će se žaliti Evropskom sudu za ljudska prava.
Pre dve sedmice Služba državne bezbednosti saopštila je da saradnici bivšeg predsednika Sakašvilija planiraju da organizuju masovne nemire u novembru ili decembru kako bi silom oborili vladu. Prema njihovom saopštenju planirano je da se ovi nemiri pokrenu pod sloganima borbe protiv „proruske vlasti” nakon objavljivanja izveštaja Evropske komisije i EU, a ovaj plan trebalo bi da se realizuje uz koordinaciju i finansijsku podršku pojedinih stranih država.
Navodno, planirano je da se sprovede scenario ukrajinskog „evromajdana”: stvaranje šatorskog grada i barikada na centralnim avenijama i strateškim mestima u Gruziji, kao i upadi u zgrade vlade. Služba je navela da su planirane i provokacije bacanjem bombi koje bi izazvale smrt demonstranata kako bi stvorili imidž žrtava režima i eskalirali sukob između demonstranata i snaga bezbednosti.
U okviru istraga državne bezbednosne službe privedena su i saslušana i tri državljana Srbije, članovi Centra za primenjene nenasilne akcije i strategije (Kanvas), koji su uz pomoć USAID-a sprovodili obuku gruzijskih studenata za organizovanje demonstracija. Oni su pušteni i vratili su se u Beograd. Kanvas je formiran 2003. i obučavao je opozicione aktiviste u 37 država.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
