Nastavak sukoba velikih

Nemoguće je ne primetiti da pored sukoba u Ukrajini u kome bitku ne bije nikakva ukrajinska armija, već NATO kojem ukrajinska armija služi kao topovsko meso u sukobu sa Rusijom, svako malo zapali se neko područje gde konflikti nisu rešeni. Interesantno, u svim tim ratovima nesumnjivo su velike sile imale velikih upliva, no ono što je još zanimljivije jeste činjenica da u gotovo svim ponovo pokrenutim sukobima ona strana koju indirektno, a negde čak i direktno, podržava Rusija, odnosi prevagu.

Pogledajte silne pučeve po afričkim zemljama koje su bile nekada francuske kolonije. Svi režimi podržani od Francuza glat su oboreni, Francuska je ponižena kao nikada do sada, a pučisti su na vlast stigli sve mahajući ruskim zastavama. Posebno se to ogledalo u Nigeru, gde je po izbijanju puča najavljeno da će doći i do vojne intervencije. No, sve je ostalo na žestokim osudama, Francuzi su dobili nogu u zadnjicu, a suštinski su Rusi u tim zemljama ostvarili dominantan uticaj.

Pogledajmo situaciju u višedecenijskom, neko kaže i viševekovnom sukobu, Jermena i Turske, to jest Azerbejdžana. Ona strana na koju su stali Rusi, a to je nesumnjivo sada bio Azerbejdžan, odnela je prevagu i Nagorno-Karabah su osvojili gotovo bez ispaljenog metka ponizivši Jermene. Munjevita akcija, malo vojna, ali više diplomatska, usledila je čim je Jermenija izrazila želju da ide ka NATO. Zanimljivo, baš je jermenska dijaspora izrazito uticajna i jaka u Francuskoj, koja je direktno stala na jermensku stranu i ponovo izgubila. Da sve bude još luđe u tom sukobu je činjenica da je Iran stao na stranu Jermena, uprkos odličnim odnosima koje ima sa Rusima. Ali njegov interes nije da se Azeri razviju i razmašu, posebno ne u samom Iranu, dok su Turci svakako bili na strani Azerbejdžana, a njihov odnos sa Rusima je po sistemu toplo-hladno u zavisnosti kada se i jednima i drugima poklope ili ne poklope interesi.

Recimo, neretko se na terenu u Siriji sukobljavaju, jer Rusi direktno stoje na strani Asada, kao i Iran, koga bi Turci najradije obesili. No, jasno je da su i u Siriji realno Rusi odneli prevagu, najpre porazivši Islamsku državu i sačuvavši Asada na vlasti, a svakako da Turcima nisu dozvolili da oni ostvare značajniji uticaj u Siriji. Ono što je najbitnije, Rusi su sa Bliskog istoka istisli SAD i više je nego očigledno da taj prostor postaje u potpunosti zona njihovog interesa.

Najnoviji sukob Palestinaca i Izraela bez dileme je samo nastavak sukoba velikih, jer nerealno je bilo očekivati da Hamas tek tako može da izvrši akciju prema Izraelu, uprkos neverovatno snažnom izraelskom obaveštajnom aparatu. Dakle, neko veliki sa strane, a ciljam na Ruse, odlučio je da pomalo kazni Izrael zbog snažne podrške Ukrajini i naoružavanju Ukrajine, a kao topovsko meso ima svakako ekstremno našpanovan Hamas, a po mogućstvu i šiitski Hezbolah koga Iran direktno kontroliše i koji jedva čeka da započne sukob sa Izraelom.

Sve ovo ispisah jer je jasno da se svuda potpaljuju neuralgične tačke i veliki žele da preuzmu kontrolu nad njima. Nekako mi se čini da sve ide nekim redom, a ono što me plaši je činjenica da na taj red možemo uskoro i mi da dođemo. Balkan je idealan prostor za sukob, velikima on sve više odgovara, jer tu će meriti sopstvene mišiće, a pucaće po našoj grbači.

Naravno, u očima zapada mi smo „mali Rusi”, a u ruskim očima idealni da vodimo bitku koja će vezati Zapad da na Balkanu rešava muke sa nama. Kako se red smanjuje, sve veća opasnost po nas raste. Lagano đavo najavljuje da će zakucati uskoro na vrata Balkana. Ključni rat za Srbiju ako se to tako može nazvati, biće rat da sačuvamo mir. To će biti jezivo teško, jer nemoguće je u želji velikih da sve neuralgične tačke zapale, a da naša balkanska ostane hladna.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista