MAT: smanjena kupovina hrane

Od osam grana prehrambene industrije u avgustu međugodišnje posmatrano najveće smanjenje ima proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda od minus 14,9 odsto i mlečnih proizvoda od minus 8,2. Tokom prethodnih osam meseci, kumulativno posmatrano, znatan pad beleži i oblast prerada i konzervisanje voća i povrća. U odnosu na osam meseci 2022. proizvodnja je smanjena za 9,6 procenata, navodi se u novom broju „Mesečne analize i trendovi” (MAT).

Urednik publikacije Ivan Nikolić kaže da je interesantno da su upravo proizvodi ove tri grane proizvodnje prehrambene robe i perjanice ovogodišnje inflacije. U sve tri grane cene u avgustu u odnosu na prošlogodišnji prosek bile su veće za oko 25 odsto, znatno više od rasta cena koji je zabeležen u grupi proizvoda hrane od 19 procenata.

„Gramzivost proizvođača, ali i trgovaca, brzo se vratila kao bumerang. Tražnja za ovim artiklima je u drastičnom padu što šteti proizvodnji. Da li je to dovoljno upozorenje ovim kompanijama ostaje da vidimo”, napominje on.

Ostale oblasti koje su u avgustu najviše vukle prerađivački sektor nadole su proizvodnja pića (doprinos od minus 0,9 procentnih poena), proizvodnja gume i plastike (doprinos od minus 0,7), odnosno proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina i proizvodnja odevnih predmeta, obe sa negativnim doprinosom od po minus 0,4 odsto. Čini se da je trenutno stanje najteže upravo u prve dve oblasti – proizvodnji pića i proizvodnji gume i plastike, jer je tu nivo aktivnosti u avgustu vraćen na začetak pandemije odnosno proleće 2020.

Srbija je u julu i avgustu 2023. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije, a manju od samo jedne članice unije. U julu i avgustu 2023. međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, iznosila 12,4 i 11,5 odsto u Srbiji, a 6,1 i 5,9 u Evropskoj uniji. U poređenju sa Srbijom veću međugodišnju inflaciju imala je samo Mađarska. U Mađarskoj je bila 17,5 odsto u julu i 14,2 u avgustu 2023.

Međugodišnji pad vrednosti spoljnotrgovinske razmene u evrima registrovan je osmi mesec zaredom. Za prvih osam meseci ove godine približno četiri petine robnog uvoza pokriveno je izvozom. Pod uticajem nižeg uvoza popravlja se platnobilansna pozicija, rastu devizne rezerve, ali i opadaju budžetska primanja po osnovu poreza na dodatu vrednost. Usporavanje inflacije daje pozitivne efekte na međugodišnji obračun realne zarade koje od juna rastu, dok je nakon dvanaestomesečnog obrušavanja na uzlaznoj putanji i trend rasta realnog prometa na malo.