BRIKS rasprodaje američke hartije od vrednosti

Kina 13,6 milijardi dolara, Brazil 2,7 milijardi dolara, Indija 2,3 milijarde, Saudijska Arabija 1,1 milijardu dolara, Ujedinjeni Arapski Emirati 300 miliona dolara. Tri od pet osnivačkih članica BRIKS-a i dve novoprimljene iz Zaliva, u poslednjih mesec dana lišili su se poseda američkih državnih obveznica koje ukupno vrede više od 20 milijardi dolara, javile su juče agencije sa Volstrita, upozoravajući da ovaj trend rasprodaje „ne može biti ignorisan”.

Ova masovna rasprodaja na tržištu obveznica, uz brzi skok prinosa na trezorske obveznice, izazvala je osetna previranja na globalnim finansijskim tržištima. Između ostalog, prinosi na tridesetogodišnje godišnje državne obveznice SAD veći je od pet odsto, prvi put od 2007. godine.

Kina poseduje američke vrednosne papire u iznosu od oko 821,8 milijardi dolara, a Indija u vrednosti od 233,1 milijardu dolara.

„Kina se u poslednjih deset godina ratosiljala američkih ’hartija’ u protivvrednosti od 500 milijardi dolara. Neizvesno je da li Peking sprovodi takav agresivni kurs zbog slabljenja kineske ekonomije, ili je ta berzanska strategija deo šireg prepozicioniranja na globalnoj finansijskoj sceni”, spekulišu akteri na Volstritu. Može zvučati simbolično, ali Kina je pre tačno deset godina pokrenula globalni razvojni megaprojekat „Pojas i put”. U dokumentu Pekinga o ostvarenjima tog projekta, juče se navodi da je „Kina spremna da poveća svoj doprinos globalnoj saradnji i učini sve da podrži zemlje u razvoju i pomogne im da brže napreduju”. Istog dana, i finansijski duet, Svetska banka i Međunarodni Monetarni Fond (SB i MMF) izašao je sa svojim Izveštajem o kretanju globalne ekonomije. U tom dokumentu SB i MMF predviđaju upadljivi raskorak između privrednih kretanja razvijenih zemalja (pad rasta od 2,6 u 2022. na 1,5 odsto ove i 1,4 odsto iduće godine) i zemalja u razvoju (4,1 odsto lane i četiri odsto ove i sledeće godine).

Ne čudi što Brazil, Indija i niz drugih zemalja u razvoju upozoravaju da su reforme SB i MMF-a nužne ukoliko vodeći institucionalni zajmodavci sa Zapada nameravaju da zadrže globalnu relevantnost. Odnosno, da se uveliko razvijaju inicijative za novu globalnu finansijsku arhitekturu – „dedolarizaciju” i uspostavljanje bankarske alternative postojećem poretku. Tako, dok Dženet Jelen, američki državni sekretar za finansije, ocenjuje da se članice BRIKS-a „združuju protiv dolara”, Tatjana Rosito, državni sekretar za međunarodne odnose u Ministarstvu finansija Brazila, smatra da su finansijski stubovi Zapada, oličeni u ulogama Svetske banke i MMF-a, propustili da uoče neophodnost svog prestrojavanja prema ostatku sveta.

„Zemlje u razvoju nisu sedele skrštenih ruku, dok su (tražene) reforme, na primer oko glasačkih prava, izostajale. Stvaranje Nove razvojne banke BRIKS-a i Azijske banke za infrastrukturna ulaganja pokazuje da zemlje u razvoju traže nove načine da finansiraju sopstveni razvoj”, naglasila je Tatjana Rosito uoči početka zajedničkog zasedanja Svetske banke i MMF-a, koje se posle 50 godina ponovo održava u Africi (skup je 1973. organizovan u Keniji).

Svetska banka, MMF i BRIKS ovih dana se slažu da im je partnerstvo s Afrikom od strateškog značaja za budući globalni uticaj.