Ratno partnerstvo Džozefa Bajdena i Benjamina Netanjahua

Džozef Bajden možda nije preterano zainteresovan za Benjamina Netanjahua, ali jeste za njegovu državu i tu leži suština podrške Vašingtona Izraelu. U ovim okolnostima dvojica lidera gurnuta su u ratno partnerstvo. Odnosi SAD s Izraelom, glavnim bliskoistočnim saveznikom Vašingtona, narušeni su poslednjih meseci, kad je Bela kuća podržavala Netanjahuove kritičare koji su protestovali zbog plana vlade da ograniči ovlašćenja Vrhovnog suda. Bajden je često u razgovorima s izraelskim premijerom tražio da zaustavi širenje jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali. Njihova napeta istorija odnosa uključuje i vreme dok je Bajden bio potpredsednik u eri Baraka Obame, kad je Netanjahu bezuspešno pokušavao da poremeti nuklearni sporazum s Iranom iz 2015, koji podržavaju SAD, a koji je kasnije uništio Donald Tramp. Nakon napada Hamasa tokom vikenda, koji se sve češće u javnosti naziva izraelskim 11. septembrom, aktuelni šef Bele kuće ostavio je razlike po strani, rekavši da će pružiti Izraelu punu podršku. Bajden je naglasio da nema nikakvog opravdanja za terorizam i da sve zemlje moraju da budu ujedinjene pred brutalnim zločinima.

Štaviše, za sada izostaju izjave koje bi trebalo da ukažu kako Izrael treba da pokaže uzdržanost u vojnom odgovoru i koje izražavaju zabrinutost SAD za palestinski narod. Dakle, zapadni saveznici s Vašingtonom na čelu daju Izraelu apsolutnu podršku i odrešene ruke, dok pritisak raste s drugih krajeva sveta, gde čak i arapske i druge muslimanske države koje su podržavale akcije Hamasa, smatrajući ih osvetom za višedecenijsko terorisanje Palestinaca od strane izraelske države, pozivaju na mir i pregovore. Sve velike sile su zainteresovane, a naročito Bajden, jer mu je, kako to rekoše pojedini stručnjaci za Bliski istok, uprkos problemima s Netanjahuom, Izrael duboko ukorenjen u DNK.

Pojedini republikanci čak insinuiraju da je Bajden inspirisao i olakšao napad Hamasa jer je nedavno njegova administracija odlučila da skine zabranu sa šest milijardi dolara blokiranih iranskih sredstava u zamenu za oslobađanje pet Amerikanaca zatočenih u Iranu (koji podržava Hamas). Republikanac i predsednički kandidat Vivek Ramasvami i pre napada Hamasa je govorio da, umesto da spreči ratove, Vašington direktno ili indirektno sponzoriše obe strane i u ukrajinskom i u izraelskom sukobu i da mora da se leči od ove zavisnosti. Tramp je na skupu u Nju Hempširu otišao još dalje, rekavši da je „pokvareni Bajden izazvao ovaj problem” i da ne može da zamisli da je neko ko je Jevrejin ili ko voli Izrael, glasao za demokratu, „a kamoli za ovog čoveka”. Podsetio je da je pre četiri godine na Bliskom istoku vladao mir, a da je danas Izrael u ratu i prognozirao da će se sukob Izraelaca i Palestinaca vrlo brzo proširiti. Postoji bojazan da libanski Hezbolah može da otvori drugi front na severnoj granici Izraela. Republikanci izazivaju Bajdena da bude istrajan u podršci provocirajući izjavama da, ako može da stoji uz Ukrajinu koliko god je potrebno, onda treba istrajno da bude i uz Izrael.