Milatović: Optimista sam da će Spajićeva vlada biti izglasana

Od našeg specijalnog izveštača
Kotor – Prošla su već dva meseca od trenutka kad je Milojko Spajić dobio mandat, ali sam i dalje optimista da će uspeti da u Ustavom propisanom roku predloži novu vladu Skupštini Crne Gore i da će ta vlada biti izglasana, odgovorio je juče crnogorski predsednik Jakov Milatović na pitanje „Politike” da li će, ukoliko Spajić ne uspe da formira vladu, ponuditi mandat nekom drugom ili će se ići na izbore i šta će to značiti za Crnu Goru.

„Uvek sam ponavljao, i iza toga vrlo snažno stojim, da bi ta vlada morala da bude politički stabilna kako bi odgovorila na brojne izazove s kojima se trenutno kao društvo suočavamo. A pre svega na one koji se tiču reforme našeg pravosuđa, koja je, kao što znate, neophodna kako bismo snažnije zakoračili dalje na našem evropskom putu. Rokovi su vrlo jasni, Ustavom propisani. Ukoliko vlada ne bude napravljena po isteku 90 dana od trenutka kad je mandat prvi put dat, naravno da ću poštovati Ustav i opet u Ustavom predviđenom roku raspisati nove parlamentarne izbore”, istakao je predsednik Crne Gore.

Na pitanje da li bi eventualni novi izbori značili veću nestabilnost u Crnoj Gori ili možda povratak prethodne vlasti, Milatović za „Politiku” kaže da o tome još ne treba razmišljati.

„O tom potom. O tome će se razmišljati ukoliko se to i desi. Mislim da za sada treba u potpunosti biti posvećen formiranju vlade i mislim da gospodin Spajić, kao što sam već rekao, treba da negde nauči iz grešaka koje je napravio u prethodnom periodu da ih ne bi ponovio u periodu koji mu je ostao kako bi ipak predložio novu vladu”, ocenio je Jakov Milatović, koji je prethodno juče u Kotoru prisustvovao otvaranju druge međunarodne konferencije Core days 2023 – Partnerstvo za konkurentni region, o pametnom i zelenom rastu – lokalno, regionalno, evropski.

U okviru konferencije upriličen je intervju s crnogorskim predsednikom, koji je vodio Goran Svilanović, ministar spoljnih poslova SRJ (potom SCG) u periodu posle 5. oktobra. Odgovarajući na njegova pitanja o formiranju vlade, Milatović je rekao da Spajić kao mandatar trenutno ima najveću odgovornost, da zapravo ima lak posao, jer je kao mandatar imao mnogo opcija za sastavljanje vladajuće koalicije i da je Crna Gora mogla da dobije vladu i pre mesec dana.

„Sve kreće s vrha. I dalje verujem da gospodin Spajić ima političke sposobnosti da predloži vladu koja će uspeti da odgovori svim izazovima, koji nisu mali, ali su lako rešivi ukoliko postoji jasna politička vizija”, rekao je Milatović.

Podsetio je da je Crna Gora tek 2020. godine prvi put demokratski smenila vlast, da je to danas jedno slobodnije i bogatije društvo. Sa 500 evra neto prosečne plate pre tri godine sada se stiglo do 800 evra, minimalna penzija porasla je sa 140 na 300 evra, sva deca imaju besplatne udžbenike, opet postoje dečji dodaci... Napravljen je istorijski iskorak u kontekstu ekonomske situacije, a poboljšana je i demokratska praksa.

„Zamislite šta to znači – od kada smo na Berlinskom kongresu 1878. stekli međunarodno priznanje kao nezavisna država, pa u narednih 150 godina, proces demokratizacije je bio najveći upravo u prethodne tri godine. Vlast može da postane odgovorna jedino ako se plaši izbora. Strah od gubitka izbora u Crnoj Gori se desio prvi put tek 2020. godine”, ponovio je Milatović i podsetio da je u sadašnjem skupštinskom sazivu zastupljeno 18 stranaka i da u demokratskom društvu nije lako sastavljati koalicionu vlast.

Na Svilanovićevu primedbu da će građani reći da su oni prethodni bili korumpirani, ali da ovi sada ne mogu da se dogovore, Milatović je odgovorio: „Znate kako su se prethodni lako dogovarali? – Zato što su vrlo često korišćeni nedemokratski mehanizmi kako bi se dogovor ubrzao.” Pominjući korišćenje državnih službi i aparata sile, primetio je da je stvaranje koalicija na takav način odlika nedemokratskih društava.

„Kao kad deca uče da hodaju, ustaju i padaju – to je proces kroz koji mi sada prolazimo u demokratskom sazrevanju. Demokratija je i sposobnost političkih lidera da pronađu zajednički imenitelj pored legitimnih političkih razlika. Siguran sam da ćemo i iz ove situacije izaći zreliji i pametniji za jedno iskustvo – koje je naše. Kroz ovo naše sazrevanje moramo da prođemo sami”, naglasio je predsednik Crne Gore.

Govoreći o evropskom putu svoje zemlje, Milatović je rekao da nije izgubio elan i da i dalje veruje u priču o učlanjenju Crne Gore u Evropsku uniju. Kaže da je 2028. godina kada bi Crna Gora mogla i kada bi trebalo da uđe u EU. Dodao je da je u prethodne tri godine urađeno mnogo tehničkih, ali i suštinskih stvari, od kojih su možda i najteže – promena vlasti na izborima, a onda i reforma pravosuđa. Podsetio je da su procesuirani mnogi ljudi iz pravosuđa, uključujući predsednicu Vrhovnog suda Crne Gore i nekadašnjeg predsednika Privrednog suda, kao i mnogi iz tužilaštva.

„Sve ovo dovelo je do toga da smo te loše karike uklonili iz pravosuđa. I to je suštinski veliki korak ka tome da Crna Gora postane zemlja u kojoj vladaju pravo i pravda”, naveo je Milatović.

Na pitanje o poziciji Crne Gore u regionu i odnosima sa Srbijom, ukazao je najpre da je „bilo ljudi, pre svega iz prethodnog režima, koji su znali da za loše vremenske prilike optuže Srbiju”.

„Nama kao maloj zemlji vrlo je važno da imamo dobre odnose u regionu, a Srbija je najveća ekonomija regiona. Moj odlazak u Beograd bio je i namera da revitalizujemo naše odnose. I u Beogradu i u Zagrebu sam rekao – Crna Gora je zaista srećna kad postoji napredak i u Srbiji i u drugim zemljama regije, jer se on automatski prelije i na Crnu Goru, to je prirodno”, ukazao je Milatović.

U procesu pridruživanja EU predsednik Crne Gore zastupa princip regate – ulazak jedne po jedne zemlje, onda kad budu spremne. „Borim se za taj princip i snažno ga promovišem. To ne znači da se ne borim i za snažno povezivanje regiona”, dodao je on.

Milatović je zaključio: „Politika opstrukcija nije moja politika. Učlanjenje Crne Gore u EU bilo bi neverovatno snažan signal drugim zemljama u regionu da je proširenje živo i da je moguće. I ubrzalo bi reformske zahvate i u drugim zemljama regiona.”