Srbija preuzima predsedavanje Karpatskom konvencijom

Srbija će sutra preuzeti trogodišnje predsedavanje Karpatskom konvencijom na zasedanju Konferencije potpisnica konvencije (COP7) u Beogradu, na kojem će učestvovati ministri životne sredine i visoki zvaničnici karpatskih zemalja.

Učesnici sedmog zasedanja Konferencije bi trebalo da odobre novi Karpatski okvir biodiverziteta, kojim se podržava implementacija Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal u Karpatskom regionu.

Srbija i Rumunija će na marginama skupa proglasiti novo prekogranično zaštićeno područje.

Takođe će biti predstavljena Procena rizika od klimatskih promena i opcija prilagođavanja za karpatske šumske ekosisteme i njihove usluge, a biće uspostavljen i Inventar netaknutih šuma Karpata.

Konferenciju će otvoriti ministarka zaštite životne sredine Srbije Irena Vujović, stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob, zamenica izvršnog direktora UNEP Elizabet Maruma Mrema, šef Sekretarijata Karpatske konvencije Harald Egerer, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva i Adam Gviborge-Četvertinski, zamenik ministra klime i životne sredine Poljske koja je predsedavala Konvencijom prethodne tri godine, prenosi Beta.

Karpati, planinski lanac od velikog globalnog značaja, su centar biodiverziteta i prirode u Evropi. U njima se nalaze neke od poslednjih preostalih prirodnih šuma u Evropi, koje nude vitalna staništa za različite vrste ugroženih vrsta, uključujući najveće populacije velikih karnivora. Pored toga, Karpati su dom izvorišta velikih reka, što ih čini sastavnim delom ekosistema kontinenta.

Karpatsku konvenciju je 2003. godine ustanovilo sedam zemalja u regionu –Češka Republika, Mađarska, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka i Ukrajina – da bi zaštitile prirodno i kulturno nasleđe ovog područja uz promovisanje održivog razvoja u Karpatima. To je multinacionalni ekološki sporazum čiji je domaćin Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).