Kakav med jedemo

U poslednje vreme i ne samo povodom Sajma meda, problemi u vezi s medom s vrlo aktuelni. Osnovna tema je kvalitet ove vrlo važne namirnice, a s tim vezi i njena cena.

Opšta je konstatacija da je kvalitet meda koji se nudi u prodavnicama i kod neposrednih proizvođača zabrinjavajuće nizak. To samo znači da potrošači vrlo skupo plaćaju falsifikate koji su preplavili tržište. Dakle, time su oštećeni, a postavlja se i ozbiljno pitanje uticaja na zdravlje onih koji takav med upotrebljavaju.

Kvalitet meda godinama je u opadanju. Paradoks je da paralelno s tim, bar tako čitamo, postaje sve oštrija i kontrola koja, kako stvari stoje, nije mnogo učinila da se situacija popravi i da se potrošači osećaju sigurnije kad kupuju med. Mediji su preplavljeni savetima o tome kako da se prepozna pravi med, jer je očigledno da potrošač ne može da se osloni na deklaraciju koja je na tegli. Poznati su slučajevi da proizvođači na kontrolu pošalju nekoliko tegli meda, dobiju sertifikat da je prošao kontrolu, dakle da je ispravan, a onda počnu da prave falsifikate radi veće zarade.

U toku ovogodišnjeg Sajma meda na Tašmajdanu pojavila se informacija da su odgovarajuće službe kontrolisale kvalitet meda 25 proizvođača. Rezultat je porazan, jer je utvrđeno da samo tri uzorka ispunjavaju uslove da dobiju sertifikat o prirodnom medu. Ostali su falsifikati. Svi govore o potrebi da se potrošači zaštite, ne samo finansijski, nego i zdravstveno. Siguran sam da je upravo najnoviji nalaz pružio priliku da se u tom smislu učini i nešto više od puke konstatacije stanja i praznih obećanja.

Zašto se ne objave imena proizvođača ta 22 uzorka koji su proglašeni falsifikatima i na taj način obaveste potrošači da ne kupuju med od tih proizvođača? Ne verujem da su ti podaci tajni niti bi smeli da budu, jer je reč o zdravlju ljudi, a mislim da su proizvodnja i puštanje u promet takvog meda krivično delo. Objavljivanjem podataka, potrošači bi bili relativno bolje zaštićeni, a proizvođači bi odgovarali zbog falsifikata i bili kažnjeni, što je valjda i cilj propisa koji regulišu zdravlje i prava potrošača.

Slobodan Milić