Nastavlja se betoniranje Beograda

Postali smo nemi svedoci ubrzanog pretvaranja svakog slobodnog dela gradskog zemljišta u gradilišta na kojima niču kule, lamele, soliteri, gde dominiraju beton, asfalt, čelik. To su najočitije vidi u Novom Beogradu, ali je vidljivo i u celom gradu. Umesto da se to neiskorišćeno prirodno blago oplemenjuje, urbanizuje i da se dograđuje samo ono što je nužno da bi se zaokružile celine, ono se trajno degradira. Ništa se ne čini da se sačuvaju biološki vredne površine koje su od ključnog značaja za prilagođavanje grada ekstremnim klimatskim promenama, da se oplemenjuju i pretvaraju u ekoceline, čime bi se dobio grad u zelenilu, kao što se radi u brojnim gradovima u Evropi. Kod nas se, nastavljaju betoniranje Beograda i ugrožavanje kvaliteta života građana.

Najavljena je i soliterska gradnja s obe strane hotela Jugoslavija. Ne obraća se pažnja što visoke zgrade vizuelno i fizički blokiraju otvorenost grada prema reci. To će se desiti i s ovim delom dunavske obale, koji će biti blokiran za pristup građanima i lišiti ih uživanja i pogleda prema Ratnom ostrvu i ušću.

Govori se i o izmeštanju i rušenju dela Beogradskog sajma Sajma, sem hale 1. Možda da bi Beograd na vodi nastavio svoj pohod uzvodno uz Savu. Ko može da se drzne da dira u ovaj arhitektonski, urbani i istorijski znamen Beograda, plod imaginacije graditelja i projektanata toga doba, posebno Hale 1, sajma građenog neviđenim entuzijazmom i omladinskim radnim akcijama, u cilju promovisanja ekspanzije naše privrede?

Da li se razmišljalo o mogućnosti proširenja Sajma na potezu od Gazele do Mosta na Adi, gde bi se mogle izgraditi bar još dve hale, ne narušavajući savsko priobalje, pa povezivanjem napuštenog prostora „Jugopetrola” i dela šećerane „Dimitrije Tucović” sve do Hipodroma u jednu celinu i na tom prostoru organizovati Ekspo 2027? To bi nas neuporedivo manje koštalo nego podizanje novih objekata na ledini u Surčinu, a trajno bi se rešio ovaj neiskorišćeni gradski prostor.

Zašto imamo ovakvo stanje u našem graditeljstvu? Zašto dozvoljavamo da prevlada interes investitora izražen kroz profit na štetu javnog interesa? Neko je to definisao kao „investitorski urbanizam”. Prevladao je surovi neoliberalni koncept slobodnog tržišta i privatnog kapitala. Država, vlast je dužna da obuzdava halapljivost profita koji trajno uništava prirodu i iscrpljuje njene resurse. Kratkoročno gledano, i država u tome ima koristi jer obezbeđuje punjenje budžeta, a ne treba isključiti ni umešanost nekih drugih interesa. Mi moramo imati socijalno odgovornu državu koja će dugoročno i celovito brinuti i o kulturnom i duhovnom življenju građana.

Izraziti primer ekspanzije tzv. investicionog urbanizma je Beograd na vodi. Na najboljoj lokaciji, kakvu nije imao nijedan glavni grad u Evropi, dobili smo spavaonicu čiji se stanovi prodaju i po ceni od 11.000 evra za kvadratni metar jer je „in” imati stan na toj lokaciji. Ta lokacija trebalo je da postane centralni deo grada na obalama reka, s objektima kulture, razonode, zadovoljstva (opera, filharmonija, muzeji, galerije). Umesto toga dobili smo vizuelnu, saobraćajnu i fizičku blokadu grada prema vodi. Doduše, treba izdvojiti „Beogradsku kulu” i galerije oko nje, ali taj deo biće degradiran gradnjom visokih i gusto raspoređenih objekata prema Savskoj ulici. Ovaj gradski aglomerat nema nikakve sadržaje koji bi privlačili naše ljude, ali ni turiste.

Propuštena je istorijska šansa što pre početka izgradnje Beograda na vodi nije napravljen plan otvaranja grada prema rekama koji bi obuhvatio prostor od Kule Nebojša do „Gazele”. Celim prostorom od Brankovog mosta do „Gazele” ovladala je kompanija „Beograd na vodi”, pa kritike ovakve gradnje akademija arhitekture i građevine, uvaženih profesora, arhitekata, akademika nisu uvažavane. Trajna, nenaknadiva istorijska šansa je propuštena da Beograd celom svojom širinom izađe na reke koje nam je priroda podarila i da postane grad na vodi u srcu Evrope. Prirodno je da se na kraju nameće pitanje ko i kako vlada graditeljstvom i urbanizmom u ovom gradu.

Živomir Žika Tešić,
politikolog u penziji, Beograd