Nemačka uvodi mere protiv pristalica Hamasa

BERLIN – Zbog napada palestinske militantne grupe Hamas na Izrael, koji su podržale njegove pristalice i u Nemačkoj, vlasti uvode mere protiv islamističkih organizacija i njihovih simpatizera, piše Dojče vele.

„Ne prihvatamo da se ovde na našim ulicama slave gnusni napadi na Izrael”, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc i najavio zabranu delovanja Hamasa u Nemačkoj.

I delovanje Udruženja Samidoun bi navodno trebalo da bude zabranjeno.

„Svako ko podržava terorističke organizacije poput Hamasa čini krivično delo”, rekao je Šolc tokom obraćanja u Bundestagu, preneo je Tanjug.

Zabrana delovanja i udruživanja znači da više ne smeju da se održavaju skupovi i sprovode aktivnosti udruženja, kao i da se više ne smeju isticati i njihovi simboli i znakovi.

Imovina takođe može biti zaplenjena, a ko nastavi delovanje uprkos zabrani, čini krivično delo.

Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer takođe želi da preduzme mere protiv onih koji podržavaju Hamas ili su njegovi simpatizeri u Nemačkoj, a to se odnosi i na ljude koji prikupljaju donacije za organizaciju.

Istovremeno, ona želi da preispita mogućnosti za „proterivanje počinilaca krivičnih dela sa islamističke scene ako nemaju nemački pasoš”.

„Ove zabrane jedan su od najvažnijih instrumenata koje demokratija ima kako bi sprečila da donacije idu u pravcu terorističkih organizacija”, kaže za Dojče vele Hans-Jakob Šindler iz Counter Extremism Project (CEP).

On dodaje da je uvek teško jer u Nemačkoj udruženja i neprofitne organizacije uživaju određen nivo zaštite kada je reč o njihovim aktivnostima, a istrage važnih službi poput Kancelarije za zaštitu ustavnog poretka kada je reč o finansijama su ograničene.

Prag je, kako on kaže, pređen kada se otvoreno poziva na nasilje ili se otvoreno zagovara nasilje, ali da ti aktivisti obično paze šta govore kako ne bi privukli pažnju vlasti.

Šindler ukazuje da, kada je reč o finansiranju Hamasa, Nemačka tu igra samo malu ulogu.

„Morate znati da Nemačka i Evropa nisu glavni finansijeri Hamasa uprkos svim kampanjama prikupljanja sredstava. To je na prvom mestu vrlo jasno Katar. Hamas ne bi funkcionisao bez katarskog novca”, kaže Šindler.

Hamas ne priznaje državu Izrael i kaže da želi da je uništi.

Nemačka, Evropska unija, SAD i neke arapske države klasifikuju Hamas kao terorističku organizaciju.

Zvanični ogranak Hamasa u Nemačkoj ne postoji, ali prema procenama Kancelarije za zaštitu ustavnog poretka u Nemačkoj – iza Hamasa stoji oko 450 ljudi, od kojih su mnogi nemački državljani, navodi Dojče vele.

Osim toga, postoje pristalice i simpatizeri.

„Moramo da pretpostavimo da je scena aktivnih pristailca četvorocifrena”, kaže za Dojče vele Gido Štajnberg iz berlinske Fondacije za nauku i politiku.

Grupa simpatizera još je šira, njihov broj je teško proceniti.

Štajnberg ih razlikuje u smislu da pristalice rade nešto konkretno za Hamas, dok se simpatizeri često uopšte ne pokazuju otvoreno.

Pre nekoliko godina zabranjeno je nekoliko udruženja koja su bila bliska pokretu.

„Hamas na zapadne države poput Nemačke gleda kao na prostor u kojem deluje iz pozadine, u kojem se organizacija koncentriše na prikupljanje donacija, regrutovanje novih sledbenika i širenje svoje propagande”, stoji u izveštaju za 2022. Savezne kancelarije za zaštitu ustavnog poretka.

Prema službenicima koji rade na zaštiti ustava, udruženje Samidoun pripada radikalnoj palestinskoj organizaciji PFLP (Narodni front za oslobođenje Palestine).

PFLP takođe zagovara oružanu borbu protiv Izraela, ali za razliku od Hamasa, nije verski orijentisan.

Mreži radikalnih Palestinaca pripada i Udruženje palestinske zajednice u Nemačkoj koje, prema proceni bezbednosnih službi, uglavnom čine pristalice Hamasa.

Nemački političari zaduženi za unutrašnja pitanja takođe obraćaju pažnju na međunarodne pristalice Hamasa.

Rad libanskog Hezbolaha je 2020. godine zabranio tadašnji ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer.

I Islamski centar Hamburg (IZH), koji navodno kontroliše Iran, decenijama je pod prismotrom Kancelarije za zaštitu ustavnog poretka.

Taj centar važi kao kao produžena ruka iranskog režima, koji je čestitao Hamasu na napadu na Izrael.

Nemačke vlasti su 2022. proterale zamenika šefa Islamskog centra Hamburg, jer je navodno podržavao terorističke organizacije i finansirao terorizam, ali sam Centar još nije zabranjen.

Preduslov za zabranu, koja onda može da izdrži moguću sudsku reviziju, jeste dokaz da je agresivno, borbeno ponašanje osnovna karakteristika udruženja.

Ajman Maziek iz Centralnog saveta muslimana smatra da je važno naglasiti da samo manjina muslimana izlazi na ulice sa antiizraelskim ili antisemitskim parolama.

On kaže da ne treba polaziti od toga „da te slike, ti ljudi govore u ime svih muslimana, u ime nemačkih muslimana, u ime ovdašnjih organizacija”.