Feniks iz Bratislave

Robert Fico aktivirao je sve alarme po Evropskoj uniji i NATO-u kada je nedavno pobedio na izborima u Slovačkoj sa agendom koja preti jedinstvu Zapada u odbrani Ukrajine.

Ambiciozni populista koga čeka četvrti premijerski mandat tokom kampanje je optuživao ukrajinske „naciste i fašiste” za otpočinjanje rata, govorio da će obustaviti vojnu pomoć Kijevu, protivio se zapadnim sankcijama Rusiji kao „beskorisnim”, poručivao da Vladimir Putin ne bi u Slovačkoj bio uhapšen po poternici Međunarodnog kriminalnog suda i protivio se članstvu Ukrajine u NATO-u.

Da li će Fico ojačati družinu mađarskog premijera Viktora Orbana, usamljenog prokremaljskog glasa u uniji i NATO-u? Ili će lider stranke Smer–SD korigovati svoju retoriku i prestati da iritira partnere?

Za manje od dve nedelje otkako je pobedio, Fico je formirao koaliciju ispoljavajući talanat za političko manevrisanje. Njegov ključni partner je nekadašnji partijski kolega Peter Pelegrini, koji vodi stranku liberalnog centra Hlas.

Fico, 59, sada više ne pominje ukidanje pomoći Ukrajini. Izgleda da odustaje od provokativnih spoljnopolitičkih ambicija i obećava da će se fokusirati na privrednu i finansijsku konsolidaciju zemlje. On dobro pamti kako je 2018. bio primoran da podese ostavku posle masovnih demonstracija nakon ubistva novinara koji je istraživao veze vlasti i italijanske mafije.

Nekih 40 osoba bliskih Ficu tada je osuđeno za korupciju i druge zločine, a i on je prošle godine optužen da je podatke dobijene od policije i poreskih službi koristio za obračun s političkim rivalima. Parlament je odbio da mu skine imunitet.

Dve godine kasnije, 2020, Smer je izgubio izbore, a činilo se da je Fico definitivno najuren. Okolnosti su mu išle naruku. Antimigrantsko raspoloženje nije popuštalo. Stigla je pandemija, kada je Fico bio protiv maski, zaključavanja i vakcinacije, a kovid je ozbiljno poremetio tokove privrede.

Kada je izbio ukrajinski rat, Slovačka je primila milion izbeglica, vlastima u Kijevu slala avione i tenkove, ali Fico je vešto kapitalisao na tradicionalnom proruskom raspoloženju dobre polovine Slovaka, koje potiče iz vremena kada su svoj nacionalni identitet tražili u panslavenstvu – kojim je upravljala Rusija.

Rat mu je omogućio da igra na strahu od konflikta u susedstvu. Predstavio se kao Robin Hud i spasilac u vremenima nestabilnosti. Neočekivani respiratori udahnuli su mu život. Ratna kriza stvorila je od njega feniksa.

Rođen u radničkoj porodici, Fico je političku karijeru počeo u Komunističkoj partiji neposredno pre Plišane revolucije, koja je 1989. vodila raspadu Čehoslovačke. Studirao je u SAD, a po povratku je bio potpredsednik Partije demokratske levice, koja se odvojila od KP. Smer je osnovao 1999. kao liberalnu stranku s kojom je pobedio 2006. Ubedljiv trijumf zabeležio je i 2012. pa ponovo 2016, sve do krize 2018, kada se ovaj advokat po struci, obožavalac fudbala, bodi-bildinga i brzih automobila, proslavio izjavom da su slovački novinari „prljave antislovačke prostitutke”.

Vremenom se sve više približavao desnici prihvatajući konzervativnu socijalnu agendu i nacionalističku, antievropsku retoriku, ali je oduvek ipak bio više pragmata nego ideolog, posebno u odnosima sa EU. Zato bi politika njegove vlade mogla da bude umerenija nego što je nagoveštavao na predizbornim mitinzima.