Obeležiti hranu koja izaziva zavisnost

Označavanje hrane koja ima potencijalnu mogućnost da izaziva zavisnost moglo bi da pomogne ljudima da promene svoju ishranu, upozoravaju naučnici, budući da se procenjuje da bi se svaka sedma odrasla osoba i svako osmo dete moglo „navući” na industrijski visokoprerađenu hranu.

Istraživači su rekli da bi način na koji neki ljudi konzumiraju hranu bogatu mastima i ugljenim hidratima mogao „ispuniti kriterijume za dijagnozu poremećaja zavisnosti”.

Ponašanja koja zadovoljavaju taj kriterijum jesu, između ostalih, intenzivna žudnja, simptom odvikavanja, manja kontrola nad unosom i nastavak konzumiranja takve hrane uprkos posledica poput gojaznosti, poremećaja prejedanja, lošijeg fizičkog i mentalnog zdravlja kao i nižeg kvaliteta života, navode istraživači.

Tim međunarodnih istraživača ukazuje da su do ovih zaključaka došli na osnovu analize 281 studije iz 36 različitih zemalja. Ona pokazuje da se „zavisnost od visokoprerađene hrane javlja kod 14 odsto odraslih i 12 odsto dece”.

Naučnici kažu da bi označavanje neke hrane s visokim udelom ugljenih hidrata i masti kao „zavisničke” potencijalno moglo da poboljša zdravlje kroz promene društvenih i kliničkih politika. Ešli Gerhars, autorka članka i profesorka psihologije na Univerzitetu Mičigen u SAD, kaže da bi priznanjem da određene vrste prerađene hrane imaju svojstva supstanci koje stvaraju zavisnosti mogli da pomognemo u poboljšanju globalnog zdravlja. To bi takođe podstaklo više istraživanja u tim segmentima, napominju autori. S obzirom na to koliko je ova hrana rasprostranjena – čini 58 odsto kalorija koje se konzumiraju u Sjedinjenim Državama – postoji toliko toga što ne znamo – ističu istraživači, prenosi portal „Poslovni”.

Autori rada dali su primer porcije lososa i čokoladice – losos ima odnos ugljenih hidrata i masti otprilike nula prema jedan. Kod čokoladice je rezultat jedan na prema jedan, što povećava potencijal zavisnosti od tog proizvoda. Mnogo visokoprerađenih namirnica ima veću koncentraciju i ugljenih hidrata i mesati, a ta kombinacija prema ovim istraživanjima ima drugačiji uticaj na mozak. Takva hrana privlačna je i konzumira se kompulzivno te može da izazove zavisnost.

Istraživači iz SAD, Brazila i Španije ističu da „rafinisani ugljeni hidrati ili masti izazivaju slične nivoe dopamina kao one koje se vide kod supstanci koje izazivaju zavisnost poput nikotina i alkohola”. Sva ta hrana, još potpomognuta aditivima, dobar je kandidat za obeležavanje. Ipak, naučnici naglašavaju da nemaju svi prehrambeni proizvodi potencijal stvaranja zavisnosti.

– Iako je potrebno dodatno pažljivo istraživanje kako bi se utvrdio tačan mehanizam kojim ova hrana izaziva reakcije zavisnosti, kod konzumiranja svih proizvoda s visokim udelom rafinisanih ugljenih hidrata i masti jasno se vide obrasci zavisnosti što dovodi do štetnih zdravstvenih efekata – zaključuju istraživači.