Vek od usvajanja Milankovićevog kalendara

Povodom obeležavanja 100 godina od usvajanja reformisanog julijanskog kalendara, u Beogradu će biti održana međunarodna konferencija „Sto godina novojulijanskog kalendara Milutina Milankovića”. Najavljeno je da će biti održana od 14. do 16. decembra ove godine u Svečanoj sali Građevinsko fakulteta, u Beogradu, kao i u Kulturnom i naučnom centru „Milutin Milanković” u Dalju. U okviru obeležavanja jubileja, sem navedene konferencije, kao centralne manifestacije, predviđeno je da se upriliči još nekoliko važnih događaja.

Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, Muzej nauke i tehnike i Udruženje „Milutin Milanković” pripremaju izložbu „Milutin Milanković – 100 godina od reforme julijanskog kalendara”. Izložba će biti otvorena od 15. decembra 2023. do marta 2024. godine u Muzeju nauke i tehnike, saopštili su iz Udruženja „Milutin Milanković”. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija odlučilo je da „emisijom prigodnih poštanskih maraka u čast jubileja astronomski i matematički najsavršenijeg kalendara koji je intelektualno delo najvećeg naučnika koji je stvarao u Srbiji – Milutina Milankovića, oda počast ovom našem velikanu i njegovom delu”.

Uz podršku Ministarstva kulture u oblasti izdavačke delatnosti, biće priređena „Naučno, filosofsko i književno delo Milutina Milankovića” i monografija „Srpski narod i kalendarsko pitanje”. Ocenjujući da je tema konferencije od naučnog i kulturnog značaja za državu Srbiju i svetsku javnost, Ministarstvo prosvete podržalo je održavanje konferencije i prihvatilo se pokroviteljstva. A Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija uvrstilo je u programske aktivnosti održavanja naučnih skupova u Srbiji za 2023. godinu. Konferenciju organizuje Udruženje „Milutin Milanković”, a suorganizatori su Matematički fakultet i Građevinski fakultet univerziteta u Beogradu, Astronomska opservatorija „Beograd” i Kulturni i naučni centar „Milutin Milanković” iz Dalja.

Organizatori su, uz konsultaciju sa naučnim i obrazovnim institucijama, formirali Naučni odbor za programske aktivnosti i Organizacioni odbor za pripremu i podršku radu konferencije. Odbori su definisali tematske oblasti koje će se razmatrati na konferenciji i utvrdili program rada. Za izlaganje radova predviđena su dva radna dana u Beogradu.

Trećeg dana, učesnici konferencije posetiće Milankovićevo rodno mesto Dalj. Tamo će u Kulturnom i naučnom centru „Milutin Milanković” biti organizovan okrugli sto o daljim koracima na promociji lika i dela Milutina Milankovića. Cilj ove konferencije jeste da se javnosti predstave kvalitetni i objektivni podaci o nastanku i razvoju kalendarskog znanja sa gledišta matematičke i astronomske teorije merenja i računanja vremena, istoriji kalendarskih znanja od najstarijih vremena do danas, mitološkoj i teološkoj podlozi kalendara, kao i istoriji nastanka i modifikacijama najpoznatijih kalendara, sve do specifičnog doprinosa Milutina Milankovića reformi julijanskog kalendara.

Organizatori pozivaju poznavaoce kalendarskog pitanja sa gledišta različitih naučnih oblasti (astronomije, matematike, istorije, arheologije, teologije i dr.) da doprinesu uspešnom radu konferencije. Događaj će biti otvoren za sve zainteresovane, a biće obezbeđen i onlajn video-prenos. Do sada je prijavljeno 25 radova, a pet iz inostranstva (Rusija, Grčka, Bugarska i Rumunija).

Doktor nauka u 25. godini, tvorac najtačnijeg kalendara

Milutin Milanković rođen je u Dalju, blizu Osijeka, u tadašnjoj Austrougarskoj 1879. Već 1902. diplomirao je građevinu na Bečkom tehnološkom institutu, a 1904. stekao je i doktorat. U prestonici Habzburške monarhije ostao je do 1909, kada mu je ponuđena Katedra primenjene matematike na Beogradskom univerzitetu, gde je potom stvorio Katedru za nebesku mehaniku. U toku Prvog svetskog rata bio je interniran u Budimpešti, da bi po završetku ovog sukoba počeo najplodonosniji deo njegove karijere. Između dva rata razvijao je svoje teorije sekularnih pokreta zemljinih polova, kao i glacijalnih perioda i druge značajne teze. Izradio je i do sada najtačniji kalendar koji danas primenjuju Grčka, Bugarska, Rumunska, Carigradska i Aleksandrijska crkva, a prihvaćen je 1923. na Svepravoslavnom kongresu u Konstantinopolju. Svoje radove sabrao je i odštampao u knjizi „Kanon osunčavanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba”, izdatoj 1941. Posle Drugog svetskog rata nastavio je da radi na Beogradskom univerzitetu. Preminuo je u Beogradu 1958. godine.