Век од усвајања Миланковићевог календара

Поводом обележавања 100 година од усвајања реформисаног јулијанског календара, у Београду ће бити одржана међународна конференција „Сто година новојулијанског календара Милутина Миланковића”. Најављено је да ће бити одржана од 14. до 16. децембра ове године у Свечаној сали Грађевинско факултета, у Београду, као и у Културном и научном центру „Милутин Миланковић” у Даљу. У оквиру обележавања јубилеја, сем наведене конференције, као централне манифестације, предвиђено је да се уприличи још неколико важних догађаја.

Под покровитељством Министарства културе, Музеј науке и технике и Удружење „Милутин Миланковић” припремају изложбу „Милутин Миланковић – 100 година од реформе јулијанског календара”. Изложба ће бити отворена од 15. децембра 2023. до марта 2024. године у Музеју науке и технике, саопштили су из Удружења „Милутин Миланковић”. Министарство информисања и телекомуникација одлучило је да „емисијом пригодних поштанских марака у част јубилеја астрономски и математички најсавршенијег календара који је интелектуално дело највећег научника који је стварао у Србији – Милутина Миланковића, ода почаст овом нашем великану и његовом делу”.

Уз подршку Министарства културе у области издавачке делатности, биће приређена „Научно, философско и књижевно дело Милутина Миланковића” и монографија „Српски народ и календарско питање”. Оцењујући да је тема конференције од научног и културног значаја за државу Србију и светску јавност, Министарство просвете подржало је одржавање конференције и прихватило се покровитељства. А Министарство науке, технолошког развоја и иновација уврстило је у програмске активности одржавања научних скупова у Србији за 2023. годину. Конференцију организује Удружење „Милутин Миланковић”, а суорганизатори су Математички факултет и Грађевински факултет универзитета у Београду, Астрономска опсерваторија „Београд” и Културни и научни центар „Милутин Миланковић” из Даља.

Организатори су, уз консултацију са научним и образовним институцијама, формирали Научни одбор за програмске активности и Организациони одбор за припрему и подршку раду конференције. Одбори су дефинисали тематске области које ће се разматрати на конференцији и утврдили програм рада. За излагање радова предвиђена су два радна дана у Београду.

Трећег дана, учесници конференције посетиће Миланковићево родно место Даљ. Тамо ће у Културном и научном центру „Милутин Миланковић” бити организован округли сто о даљим корацима на промоцији лика и дела Милутина Миланковића. Циљ ове конференције јесте да се јавности представе квалитетни и објективни подаци о настанку и развоју календарског знања са гледишта математичке и астрономске теорије мерења и рачунања времена, историји календарских знања од најстаријих времена до данас, митолошкој и теолошкој подлози календара, као и историји настанка и модификацијама најпознатијих календара, све до специфичног доприноса Милутина Миланковића реформи јулијанског календара.

Организатори позивају познаваоце календарског питања са гледишта различитих научних области (астрономије, математике, историје, археологије, теологије и др.) да допринесу успешном раду конференције. Догађај ће бити отворен за све заинтересоване, а биће обезбеђен и онлајн видео-пренос. До сада је пријављено 25 радова, а пет из иностранства (Русија, Грчка, Бугарска и Румунија).

Доктор наука у 25. години, творац најтачнијег календара

Милутин Миланковић рођен је у Даљу, близу Осијека, у тадашњој Аустроугарској 1879. Већ 1902. дипломирао је грађевину на Бечком технолошком институту, а 1904. стекао је и докторат. У престоници Хабзбуршке монархије остао је до 1909, када му је понуђена Катедра примењене математике на Београдском универзитету, где је потом створио Катедру за небеску механику. У току Првог светског рата био је интерниран у Будимпешти, да би по завршетку овог сукоба почео најплодоноснији део његове каријере. Између два рата развијао је своје теорије секуларних покрета земљиних полова, као и глацијалних периода и друге значајне тезе. Израдио је и до сада најтачнији календар који данас примењују Грчка, Бугарска, Румунска, Цариградска и Александријска црква, а прихваћен је 1923. на Свеправославном конгресу у Константинопољу. Своје радове сабрао је и одштампао у књизи „Канон осунчавања земље и његова примена на проблем ледених доба”, издатој 1941. После Другог светског рата наставио је да ради на Београдском универзитету. Преминуо је у Београду 1958. године.