Pali se crveni alarm za Antarktik

Predstavnici 27 vlada, članica komisije za zaštitu Antarktika (ČAMLR), počinju danas u australijskom Hobartu nove razgovore o zaštiti kontinenta i mora čiji se večiti led ubrzano topi, a životinjama u tom delu sveta preti nestanak, što ugrožava celu planetu.

Centralna tema dvonedeljnog sastanka Komisije za očuvanje antarktičkih živih resursa treba da bude proglašenje još tri zaštićena morskih područja na istoku Antarktika - u Vedelovom moru i u vodama antarktičkog poluostrva, na krajnjem severu tog kontinenta.

Na dnevnom redu su ponovo i ograničenja za izlovljavanje „antarktičkog krila”, zooplanktona sličnog račićima koji se koristi za pravljenje ulja i riblje hrane, a glavna je hrana kitova, carskih pingvina i drugih životinjskih vrsta u tom regionu.

U septembru je saopšteno da se ledeno more oko Antarktika svelo na manje od 17 miliona kvadratnih kilometara što je znatno manje nego proteklih godina tokom antarktičke zime, preneli su mediji.

„Ove godine u Južnom polarnom moru se beleži ono što bi moglo biti rekordno nizak nivo i do sada gotovo nezamislive visoke temperature, kao i uginuće otprilike 9.000 mladunaca carskih pingvina zbog toga”, izjavila je Andrea Kavano iz nevladine organizacije Pju Barteli projekat za okeansku baštinu, prenosi Beta.

Ona je rekla da su promene na Antarktiku alarmantne, a da je još alarmantnije to što ČAMLR u proteklih deset godina nije donela gotovo nikakve mere za zaštitu.

Na sastancima ČAMLR je za odlučivanje potreban konsenzus. Komisija je u junu imala vanredan sastanak u Santjagu u Čileu, ali tada nije uspela da proglasi zaštićena morska područja zbog protivljenja Rusije i Kine.

Poslednji veći uspeh je ta komisija, osnovana još 1980. godine, postigla 2016. kada je zaštićenim područjem proglasila Rosovo more.

„Nisu samo ekološke grupe, nego i neke ekološki orijentisane vlade sve više frustrirane zbog manjka mera zaštite ČAMLR. Znamo da može da donosi odluke da odobri ribolov, a to bi trebalo da može i kad je reč o zabrani radi zaštite. Sramota je da se eksploatacija stavlja iznad očuvanja. Vreme je za ČAMLR da radi svoj posao”, rekla je je direktorka NVO Koalicija za Antarktik i južni okean Kler Kristijan.

On je dodala da zaštićena morska područja neće zaustaviti klimatske promene, ali će doprineti da ekosistem bude otporniji.

Svetski fond za prirodu WWF ocenio je, takođe, da vrlo intenzivno izlovljavanje „antarktičkog krila” uz klimatske promene, ugrožava opstanak tih bića, a ujedno i životinjski svet i osnove ekosistema, i da je potrebno hitno uspostaviti ravnotežu između zaštite ekosistema i ribolova.

Generalni sekretar UN Antonio Gutljereš izjavio je u septembru da od ciljeva održivog razvoja koje ;je zacrtala ta svetska organizacija, napreduje svega 15 odsto, a da u mnogim oblastima ima i nazadovanja.