Velike brige ratara pred setvu

Pančevo – Prošlogodišnja zabrana izvoza dovela je do ogromnih zaliha žitarica, a prelazne zalihe ugušile su tržište, uz otkupnu cenu pšenice koja je sa 45 pala na sadašnjih 19 dinara za kilogram, što sa ovogodišnjim prosečnim prinosom nije dovoljno da se dosegne ni 70 odsto troškova proizvodnje, tvrde poljoprivrednici okupljeni u udruženju „Pančevački ratari”, asocijacije „Agrarni forum” Pančevo i udruženju „Građanska neposlušnost” Dolovo. I otkupna cena kukuruza, kažu, spala je sa 37 na sadašnjih svega 14,5 dinara za kilogram, a ništa bolja nije ni situacija sa uljaricama. Suncokret je lane otkupljivan za 73 dinara, a sada je upola jeftiniji, soja je sa 85 spala na sadašnjih 40 i nešto dinara za kilogram. Sve to nije praćeno padom cena inputa, pa su gubici u proizvodnji, veći od 30 procenata ne računajući rad, amortizaciju, indirektne materijalne troškove i drugo.

„Dispariteti cena su uništili naše poljoprivrednike, dok uvoz po damping cenama urniše našu privredu. Na sve što nam se dešava država uopšte ne reaguje poput Mađarske, Poljske i Slovačke koje su zabranile uvoz ukrajinskih žitarica”, navode južnobanatski ratari, koji su veoma zabrinuti pred jesenju setvu, pa se u otvorenom pismu nadležnima pitaju zašto sejati pod ovakvim uslovima kad otkupnim cenama pšenice (a i ostalih kultura) ne mogu da pokriju ni troškove proizvodnje.

„U startu smo u gubitku 30 posto kad posejemo prvo seme. Osnovna materijalna supstanca se uveliko troši i već sutra može doći do obustave proizvodnje, ili ćemo i dalje sejati dok sasvim ne propadnemo. Mnogi su već ušli u ,’spiralu smrti’, jer ne mogu da vraćaju kredite bankama re su zapali u dužničko ropstvo, pa im banke rasprodaju imanja i poljoprivredno zemljište u bescenje. Poljoprivrednici su svesni da daljom setvom žitarica vrše ekonomsko samoubistvo, dok država stoji po strani i posmatra tiho umiranje proizvođača, ne pokazujući interesovanje za spas ratara. Smatramo da država mora što pre da preduzme određene mere, jer je sama uništila tržište zabranom izvoza i grubo narušila tržišnu ekonomiju, stvorila velike zalihe žitarica”, navode ratari u prepisci sa državom.

Dalje smatraju da agrarni budžet mora iznositi desetinu budžeta Srbije – onoliko koliko agrar doprinosi stvaranju bruto društvenog proizvoda. Tada bi bilo, navode, dovoljno novca za isplatu subvencija, odnosno direktnih davanja od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po hektaru, kao što je u EU, odnosno u zemljama okruženja, stoji između ostalog u otvorenom pismu nadležnima, koje je u ime navedenih udruženja i asocijacija potpisao Jovan Negovan, predsednik Agroekonomske komisije.