Велике бриге ратара пред сетву

Панчево – Прошлогодишња забрана извоза довела је до огромних залиха житарица, a прелазне залихе угушиле су тржиште, уз откупну цену пшенице која је са 45 пала на садашњих 19 динара за килограм, што са овогодишњим просечним приносом није довољно да се досегне ни 70 одсто трошкова производње, тврде пољопривредници окупљени у удружењу „Панчевачки ратари”, асоцијације „Аграрни форум” Панчево и удружењу „Грађанска непослушност” Долово. И откупна цена кукуруза, кажу, спала је са 37 на садашњих свега 14,5 динара за килограм, а ништа боља није ни ситуација са уљарицама. Сунцокрет је лане откупљиван за 73 динара, а сада је упола јефтинији, соја је са 85 спала на садашњих 40 и нешто динара за килограм. Све то није праћено падом цена инпута, па су губици у производњи, већи од 30 процената не рачунајући рад, амортизацију, индиректне материјалне трошкове и друго.

„Диспаритети цена су уништили наше пољопривреднике, док увоз по дампинг ценама урнише нашу привреду. На све што нам се дешава држава уопште не реагује попут Мађарске, Пољске и Словачке које су забраниле увоз украјинских житарица”, наводе јужнобанатски ратари, који су веома забринути пред јесењу сетву, па се у отвореном писму надлежнима питају зашто сејати под оваквим условима кад откупним ценама пшенице (а и осталих култура) не могу да покрију ни трошкове производње.

„У старту смо у губитку 30 посто кад посејемо прво семе. Основна материјална супстанца се увелико троши и већ сутра може доћи до обуставе производње, или ћемо и даље сејати док сасвим не пропаднемо. Многи су већ ушли у ,’спиралу смрти’, јер не могу да враћају кредите банкама ре су запали у дужничко ропство, па им банке распродају имања и пољопривредно земљиште у бесцење. Пољопривредници су свесни да даљом сетвом житарица врше економско самоубиство, док држава стоји по страни и посматра тихо умирање произвођача, не показујући интересовање за спас ратара. Сматрамо да држава мора што пре да предузме одређене мере, јер је сама уништила тржиште забраном извоза и грубо нарушила тржишну економију, створила велике залихе житарица”, наводе ратари у преписци са државом.

Даље сматрају да аграрни буџет мора износити десетину буџета Србије – онолико колико аграр доприноси стварању бруто друштвеног производа. Тада би било, наводе, довољно новца за исплату субвенција, односно директних давања од 400 евра у динарској противвредности по хектару, као што је у ЕУ, односно у земљама окружења, стоји између осталог у отвореном писму надлежнима, које је у име наведених удружења и асоцијација потписао Јован Негован, председник Агроекономске комисије.