Pozorišni pozdrav Zoranu Radmiloviću

Zaječar će narednih dana biti teatarska prestonica budući da će večeras startovati 32. po redu festival „Dani Zorana Radmilovića” u Narodnom pozorištu Timočke Krajine, koje nosi ime maga glume poniklog na ovim prostorima. Do 24. oktobra poklonicima scenskih rukopisa biće predstavljeno sedam najboljih predstave iz ovogodišnje produkcije, ne samo iz Srbije već i iz Crne Gore i Republike Srpske.

U okviru predfestivalskog programa, večeras od 19 sati, u sali pozorišta biće priređeno književno veče akademika Dušana Kovačevića posvećeno 50. godišnjici predstave „Radovan Treći”. Ljubitelji teatra Zorana Radmilovića pamte kao junaka kultne predstave „Radovan Treći”, ali i kao Hamleta, Molvolija, Vuka Rsavca, majstora Živote...

– Večeras će u Zaječaru biti lepo podsećanje na Zorana Radmilovića. On je povod  mog susreta s tamošnjom publikom, a osnova susreta biće okrugla godišnjica: 50 godina ili, što je još „strašnije” ako kažete, pola veka od premijere „Radovana”, a zapravo pola veka je i od premijernog izvođenja „Maratonaca”, koji su, takođe, izvedeni 1973. godine. Što se tiče Zorana Radmilovića, pričaću o našem druženju, zajedničkom dugogodišnjem radu i našem prijateljstvu koje je trajalo kroz rad na predstavama, filmovima i, možda najviše, u kafanama – priča za „Politiku” akademik Dušan Kovačević uz prisećanje:

– Naš prvi susret dogodio se tako što sam ga kao student Filozofskog fakulteta gledao u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja. On je tada tokom demonstracija 1968. godine protestovao, došao da pruži podršku studentima i štrajkovao je dva-tri dana glađu. A onda smo nešto kasnije, kada smo postali prijatelji, pričali i nadograđivali tu priču, kako je Tito umro od straha jer je on došao da protestuje. Kasnije smo se sreli 1972. godine u Ateljeu 212 i družili se do poslednjeg susreta kada smo Danilo Bata Stojković i ja otišli u bolnicu, budući da je Radmilović operisan, dve nedelje uoči njegovog odlaska. Iza nas su brojne anegdote, priče u vezi i sa predstavama i sa raznim događajima. Četiri decenije je tačno od snimanja „Maratonaca”, filma u kojem je Radmilović imao značajnu ulogu, tako da je i to povod ove književne večeri u Zaječaru.

Zoran Radmilović rođen je u Zaječaru (11. maj 1933 – 21. jul 1985) u uglednoj advokatskoj porodici. Njegov deda po ocu je od onih Nemaca koji su po Srbiji krajem 19. veka gradili železnice i tu i ostali zbog ljubavi prema lepoj Srpkinji. Rihard Lang, Zoranov deda, pronašao je baka Stevku i postao Radmilo, odatle i prezime Radmilović. Zoran je bio đak zaječarske gimnazije. Po očevoj želji upisao je Pravni fakultet u Beogradu, a nešto kasnije Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju…

Sutra uveče u 18 sati ispred spomenika Zoranu Radmiloviću u Zaječaru biće priređen „Pesnički pozdrav Zoranu Radmiloviću”, dok će u 20 sati, u sali pozorišta, posle svečanog otvaranja aktuelnog festivala, biti izvedena predstava Beogradskog dramskog pozorišta „(Pra)Faust” J. V. Getea u režiji Borisa Liješevića.

Naredne večeri na repertoaru je predstava Narodnog pozorišta iz Beograda „Očevi i oci” po istoimenom romanu Slobodana Selenića, u dramatizaciji Kate Đarmati i režiji Veljka Mićunovića. U petak je pred zaječarskom publikom „Razvojni put Bore šnajdera” Aleksandra Popovića u režiji Egona Savina i izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U subotu uveče na programu je pozorišni „Dekameron” Đovanija Bokača, nova predstava makedonskog reditelja Dejana Projkovskog rađena u koprodukciji Gradskog pozorišta iz Podgorice, Kulturnog centra iz Bara – festivala „Barski ljetopis” i Narodnog pozorišta iz Niša.

Zaječarska publika u nedelju uveče dočekuje Andrićevu Ranku Radaković i predstavu „Gospođica”, rađenu prema delu Ive Andrića, u dramatizaciji glumice Vanje Ejdus i režiji Đurđe Tešić, a u produkciji Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke. U ponedeljak uveče na programu je predstava „Čista kuća” po delu Sare Rul, u režiji Andree Pjević, a izvode je glumci Ateljea 212 iz Beograda.

Festival „Dani Zorana Radmilovića” će u utorak uveče, u čast nagrađenih, zatvoriti predstava zaječarskog pozorišta „Čehovljeva soba, sezona prva” A. P. Čehova u režiji Nikole Zavišića. U okviru festivala biće priređen i bogat prateći program, kako u zaječarskom teatru, tako i u Pozorišnom muzeju. Pored ostalog, biće emitovana epizoda televizijske serijala „Metamorfoze” posvećena glumici Svetlani Bojković, predstavljene monografije o Milanu Lanetu Gutoviću i Renati Ulmanski i priređene brojne promocije drugih književnih izdanja, a biće otvorene i izložbe slika i plakata…