Samo vanrednim usklađivanjem penzije bliže zaradama

U trenutku kada većina onih koji ovih dana stiču uslov za starosnu penziju shvata da će im penzija biti nešto veća od plate i da je to mahom zbog vanrednog usklađivanja penzija jer redovno ne može da pokrije rast inflacije, analitičari smatraju da to nije dobro jer se opet više daje nego što se ima a što dugoročno može da utiče na stabilnost finansija.

S druge strane predstavnici penzionerskih organizacija naglašavaju da je jedini način približavanja penzija polovini prosečnih zarada pored primene „švajcarske formule” upravo višekratno vanredno usklađivanje penzija poput ovog od oktobra za 5,5 odsto.

Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS), navodi da postojeći model „švajcarske formule” prema kojoj se penzije usklađuju omogućava da prosečne penzije samo prate rast zarada na postojećem nivou i ništa više od toga. Učešće penzija u prosečnoj zaradi za 2022. godinu za sve kategorije penzionera iznosilo je 41,9 odsto. Jedini način približavanja penzija polovini prosečnih plata je pored primene „švajcarske formule” i višekratno vanredno usklađivanje, objašnjava Grujić.

Zato, prema njegovim rečima, prioritet u narednom periodu treba da bude izjednačavanje minimalne cene rada i prosečne penzije sa minimalnom potrošačkom korpom u najkraćem roku.

– Teško je očekivati da će penzionerima biti bolje ako i radnicima ne bude. Od ukupno 2,4 miliona zaposlenih oko 450.000 radi za minimalnu platu. Sa zaradom od 40.000 dinara i radnim stažom od četrdeset godina, penzija bi im u ovom trenutku bila oko 23.000, što je ispod donje granice siromaštva. Postavlja se pitanje, koji model usklađivanja penzija je dobar da bi se penzije približile polovini prosečnih plata – napominje on.

Zbog sporijeg rasta bruto domaćeg proizvoda (2,5-3,5 odsto) i visoke stope inflacije na godišnjem nivou (10-12 procenata) očekuje se povećanje učešća penzija u BDP-u od 9,4 do 10,8 bez povećanja standarda i kvaliteta života penzionera. Istine radi u prethodnih deset godina zbog višeg rasta potrošačkih cena od nominalnog rasta prosečnih penzija, došlo je do realnog smanjenja prinadležnosti, odnosno do pada kupovne moći penzionera. U istom periodu prosečna penzija kod korisnika iz kategorije zaposlenih uvećana je za 33,5 odsto, dok je inflacija merena rastom potrošačkih cena povećana za 44,5 procenata, a zarade su uvećane 81 odsto.

– Prosto rečeno penzije su izgubile korak rasta sa patama i inflacijom i mnogo vanrednih usklađivanja je potrebno da se uspostavi odnos, da penzije u naredne dve-tri godine budu u visini polovine prosečne zarade. U 2022. penzije su rasle 6,7 odsto na godišnjem nivou, uvećane za 4,1 procenat po osnovu jednokratne pomoći penzionerima po 20.000 dinara, u zbiru su rasle manje od rasta inflacije u istoj godini (11,9 odsto) – naglašava naš sagovornik.