Sr­bi­ja – ze­mlja je­di­na­ca

U Sr­bi­ji ži­vi 1.904.314 po­ro­di­ca, od ko­jih 1.311.712 či­ne po­ro­di­ce sa de­com, go­vo­re upra­vo ob­ja­vlje­ni re­zul­ta­ti po­pi­sa sta­nov­ni­štva, ko­ji sve­do­če da je naj­za­stu­plje­ni­ji ob­lik po­ro­di­ce u na­šoj ze­mlji – brač­ni par sa de­com. Da je Sr­bi­ja po­sta­la ze­mlja je­di­na­ca ve­o­ma sli­ko­vi­to go­vo­ri i po­da­tak da čak 54 od­sto po­ro­di­ca u na­šoj ze­mlji ga­ji sa­mo jed­no de­te, sve­ga 36 od­sto po­ro­di­ca ga­ji dvo­je de­ce, oko osam od­sto ro­di­te­lja ga­ji tro­je de­ce, dok je udeo po­ro­di­ca sa če­tvo­ro i vi­še de­ce ma­nji od dva pro­cen­ta. Struč­nja­ci Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku is­ti­ču da se naj­ve­ći broj de­ce i da­lje ra­đa u bra­ku, a broj­ke sve­do­če da u na­šoj ze­mlji ži­vi 825.428 brač­nih pa­ro­va sa de­com i sve­ga 76.238 van­brač­nih pa­ro­va sa de­com. Za­bri­nja­va, me­đu­tim, po­da­tak da u Sr­bi­ji čak 320.057 maj­ki sa­mo­stal­no po­di­že de­cu, a te­ret sa­mo­hra­nog ro­di­telj­stva no­si i 89.989 oče­va.

Brač­ni sta­tus oči­gled­no ima uti­caj na broj de­ce u po­ro­di­ci – kod po­ro­di­ca ko­je či­ne brač­ni par sa de­com ne po­sto­je zna­čaj­ne raz­li­ke u bro­ju za­jed­ni­ca sa jed­nim (45 od­sto), od­no­sno dva de­te­ta (43 od­sto), dok se van­brač­ne po­ro­di­ce če­šće opre­de­lju­ju sa­mo za jed­no ne­go za dvo­je ili vi­še de­ce. Udeo po­ro­di­ca sa tro­je i vi­še de­ce naj­ni­ži je kod po­ro­di­ca ko­je či­ne „maj­ka s de­com” i „otac s de­com” i iz­no­si oko 4,5 od­sto. U na­šoj na­ci­o­nal­noj sta­ti­stič­koj usta­no­vi ob­ja­šnja­va­ju da je po­ro­di­ca za­jed­ni­ca ko­ja se sa­sto­ji sa­mo od brač­nog ili van­brač­nog pa­ra, to jest od ro­di­te­lja (oba ili jed­nog) i nji­ho­ve de­ce. De­te­tom se sma­tra oso­ba ko­ja, bez ob­zi­ra na sta­rost i na brač­ni sta­tus, ži­vi u do­ma­ćin­stvu s jed­nim ili oba ro­di­te­lja, i ko­je u tom do­ma­ćin­stvu ne­ma svog (van)brač­nog part­ne­ra ili svo­je de­te.

Ka­ko u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” is­ti­če Lji­lja­na Đor­đe­vić iz Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku, re­zul­ta­ti po­pi­sa sta­nov­ni­štva ko­ji je u Sr­bi­ji spro­ve­den od 1. do 31. ok­to­bra pro­šle go­di­ne go­vo­re da se sma­nju­je broj po­ro­di­ca, a ovo sma­nje­nje po­sle­di­ca je op­šteg pa­da bro­ja sta­nov­ni­štva i po­ra­sta sa­mač­kih do­ma­ćin­sta­va. Ona pod­se­ća da je sva­ko tre­će do­ma­ćin­stvo u na­šoj ze­mlji da­nas sa­mač­ko, a iz­me­đu dva po­pi­sa sta­nov­ni­štva broj sa­mač­kih do­ma­ćin­sta­va po­ras­tao je za 218.478 oso­ba. Na­ša sa­go­vor­ni­ca, me­đu­tim, skre­će pa­žnju i na či­nje­ni­cu da ra­ste broj oče­va i maj­ki ko­ji sa­mi ži­ve sa de­com – u od­no­su na pret­hod­ni po­pis sta­nov­ni­štva, broj maj­ki sa de­com po­ve­ćan je za 28.000, dok je broj oče­va ko­ji ži­ve sa­mi sa de­com ve­ći za 13.554. Za­ni­mlji­vost u ve­zi s Be­o­gra­dom gla­si da čak dva­de­set od­sto po­ro­di­ca u pre­sto­ni­ci či­ne za­jed­ni­ce „maj­ka sa de­te­tom”.

„Re­gi­o­nal­no po­sma­tra­no, naj­ve­ći udeo po­ro­di­ca ko­je či­ne brač­ni par sa de­com ži­vi u Pre­še­vu, Tu­ti­nu, No­vom Pa­za­ru i Bu­ja­nov­cu, dok je naj­ma­nje brač­nih pa­ro­va sa de­com u Ne­go­ti­nu, Ža­gu­bi­ci, Ku­če­vu i Maj­dan­pe­ku. U Be­o­gra­du ži­vi ma­nje brač­nih pa­ro­va bez de­ce u od­no­su na re­pu­blič­ki pro­sek, dok je naj­ma­nje van­brač­nih pa­ro­va sa de­com ili bez njih u Šu­ma­di­ji i za­pad­noj Sr­bi­ji”, is­ti­če Lji­lja­na Đor­đe­vić.

Za psi­ho­lo­ga Ma­ju An­ton­čić ovi re­zul­ta­ti ne pred­sta­vlja­ju ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje, jer su re­zul­ta­ti pro­šlo­go­di­šnjeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva ta­ko­đe po­ka­za­li da tre­ći­na po­ro­di­ca u na­šoj ze­mlji ne­ma de­te, a bra­ko­ra­zvod­na sta­ti­sti­ka već go­di­na­ma sve­do­či da sva­ki če­tvr­ti par u na­šoj ze­mlji sta­vi tač­ku na svoj brak.

„Sa­mo­hra­no maj­čin­stvo i da­lje je žen­skog ’po­la’ pa se za­to ne tre­ba ču­di­ti či­nje­ni­ci da vi­še od 300.000 maj­ki u na­šoj ze­mlji ži­vi sa­mo sa de­te­tom, u po­re­đe­nju sa sve­ga 90.000 oče­va. Iako se naj­ve­ći broj de­ce u Sr­bi­ji ra­đa u bra­ku, re­zul­ta­ti po­pi­sa go­vo­re da ra­ste broj van­brač­nih part­ne­ra ko­ji se od­lu­ču­ju na stva­ra­nje po­ro­di­ce, što je sva­ka­ko do­kaz te­ze da ve­tro­vi eman­ci­pa­ci­je du­va­ju i ovim pro­sto­ri­ma”, za­klju­ču­je na­ša sa­go­vor­ni­ca.