„Ekson mobajl” zaljuljao petrotron OPEK-a

Teksas ima nafte i gasa kao Saudijska Arabija. Sa tom vizijom Skot Šefild, izvršni direktor „Pionira”, vodeće američke kompanije za eksploataciju nafte iz uljanih škriljaca, prihvatio je 11. oktobra iznenadnu ponudu „Ekson mobajla” da za 60 milijardi dolara proda tu firmu megapetro kompaniji, inače direktnoj naslednici legendarnog Rokfelerovog „Standard oila”. „Pionir” nije bio za prodaju, Šefild je kasnije poverio londonskom „Fajnenšal tajmsu”. „Da ste me pitali pre četiri sedmice, ništa se nije događalo. A, onda su oni pre dve-tri sedmice došli sa ponudom...”

Zašto je „Ekson mobajl” odlučio da baš sada uđe u najbasnoslovniju petrointegraciju u SAD od 1999. godine (kada je „Ekson” za 75 milijardi dolara prihvatio spajanje sa „Mobajl oilom”)? Naime, u trenutku kada Saudijska Arabija i Rusija –dve ključne članice „OPEK-a plus” samostalno, i u dogovoru sa ostalim članicama sprovode osetno zavrtanje svojih petroslavina do Nove godine (minus 1,3 miliona barela dnevno), uz najave da će taj kurs nastaviti i tokom 2024.

Usput, Saudijska Arabija i Rusija, dva od tri vodeća svetska proizvođača nafte (onaj „preostali” je Amerika), od korone uporno snižavaju sopstvenu proizvodnju, čime se između ostalog na berzama ostvaruje dirigentska pozicija kada je reč o profilu daljeg snabdevanja tržišta, ključni takt u određivanju cene barela i kontinuirano podgrevanje napetosti berzi do sledećeg poteza udruženja 23 države petroizvoznika. „OPEK plus”, pritom, kontroliše oko 40 odsto snabdevanja globalnog petrotržišta.

Odgovor o razlozima „braka”, koji „Pionir” izgleda nije ni slutio početkom jeseni, možda biva jasniji, ako se zbroje naftaški imetak kupca i „miraz” pridošlice. Slikovito: tandem „Ekson mobajl” – „Pionir” će od idućeg proleća – ako državni regulatori u SAD u međuvremenu odobre ovu integraciju, proizvoditi 1,3 miliona barela nafte dnevno. To jest, tek nešto manje od barela koje proizvode Ujedinjeni Arapski Emirati, a više od onog što „izbacuje” Kuvajt.

„Ekson mobajl” je pripajanjem „Pionira”, čini se, otvorio novo poglavlje razvoja fragmentirane američke naftne industrije, i istovremeno podstakao neizvesnu fazu daljih odnosa petroaktera SAD sa ekipom „OPEK plus”.

Naime, da li će američki rivali „Ekson mobajla”,  počev od „Ševrona” i „Konoko Filipsa” – uprkos najavama da će sniziti investicije u eksploataciju fosilnih goriva, sada ući u nove poslovne aranžmane sa ustinjenim (i često prezaduženim) proizvođačima nafte iz uljanih škriljaca u SAD? I to najpre u basenu Permijan (zapadni Teksas, Novi Meksiko) gde se proizvodi 40 odsto od spomenutih 13 miliona barela nafte dnevno. Odnosno da li će američke kompanije nadalje zbijati redove sa „malim” proizvođačima nafte u SAD kako bi što modernijom tehnologijom na domaćem terenu proizvodile što više nafte po povoljnijim cenama za američke i strane kupce?

Sa druge strane, šta je sledeći korak „OPEK-a plus”, ako se američki naftaši – veliki, srednji i mali, predvođeni duetom „Ekson mobajl” – „Pionir” listom povežu i krenu da nude barele dok ih drugi svesno uskraćuju?

U međuvremenu, tajming objave velikog ulaska novog dvojca na američku i svetsku petroscenu je specifičan. Naime, dan kasnije, 12. oktobra, Ministarstvo energetike SAD objavilo je da je proizvodnja sirove nafte u Americi dostigla istorijski rekord od 13,2 miliona barela nafte dnevno. Istovremeno, američki izvoz nafte u prvom polugođu 2023. iznosio je 3,99 miliona barela dnevno, što je takođe rekord (20 odsto više nego lane u istom periodu). „Nafta je na putu da postane pojedinačno najveći izvozni artikal Amerike”, procena je britanskog e-dnevnika „OilPrice.com”.

Koliko protekle sedmice, Vašington je na više načina pokazao da svetsko tržište nafte reaguje na svaki potez vodećeg svetskog proizvođača barela. Odlukom da na šest meseci olabavi sankcije Venecueli (članici OPEK-a sa najvećim dokazanim globalnim rezervama nafte na kojima su većinom „štelovane” rafinerije u Meksičkom zalivu), objavom da Vašington počinje sa dopunom kritično niskih strateških rezervi barela, i saopštenjem da je vojska SAD „negde” presrela dronove poletele iz Jemena, Amerika se iznova pokazala ključnim faktorom na globalnoj sceni. Ovog puta, u sve nemirnijim vremenima, i sve bliže najvećim nalazištima nafte na svetu.