Ko „muti vodu” između Azerbejdžana i Jermenije

Uspostavljanjem potpune kontrole nad doskorašnjom jermenskom enklavom na teritoriji Azerbejdžana, Nagorno-Karabahom, nije stavljena tačka na konflikt dve zemlje koji traje od raspada Sovjetskog Saveza. Do konačnog regulisanja odnosa između Azerbejdžana i Jermenije, dve susedne zemlje na Južnom Kavkazu, ostaje još mnogo problema, od kojih neki u ovom trenutku izgledaju nerešivi. Teško je prognozirati kako će se situacija dalje odvijati.

Uznemirujuće nagoveštaje podgrejali su neki izveštaji da bi Azerbejdžan mogao vojno da interveniše protiv Jermenije kako bi otvorio koridor ka svojoj enklavi, Nahičevanu, stešnjenoj između Jermenije, Turske i Irana. O toj mogućnosti je, navodno, američki državni sekretar Entoni Blinken obavestio jednu grupu uglednih kongresmena. U tom kontekstu, pominje se i jedna ranija izjava Ilhama Alijeva, kojom je pozvao Jermeniju da otvori takav koridor duž svoje južne granice, čime bi se izbegla sadašnja veza Bakua sa svojom enklavom preko teritorije Irana. Predsednik Azerbejdžana je navodno rekao da će to postići ,,milom ili silom”, odnosno dogovorom ili vojnom intervencijom. Analitičari procenjuju da se Baku ipak neće odlučiti na upotrebu vojske.

Alijev, veoma zadovoljan zavođenjem potpune kontrole nad Nagorno-Karabahom, izjavio je da je njegova zemlja spremna na razgovore sa Jermenijom o mirovnom sporazumu. On je ovu izjavu dao tokom nedavnog boravka u Gruziji. Smatra da bi Gruzija, koja se graniči sa Jermenijom i Azerbejdžanom, bila najpogodnije i najprirodnije mesto za takav susret.

Alijev je zatim boravio u Nahičevanu, gde se susreo sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom. Pojedini analitičari primećuju da je turski predsednik u svojoj izjavi bezrezervno podržao akciju Azerbejdžana, rekavši da je Baku bio primoran da sprovede antiterorističku operaciju u Karabahu. Nazvao je ovu akciju ,,pobedom Azerbejdžana”, izrazivši očekivanja da će Jermenija ,,prihvatiti ispruženu ruku mira” i da će preduzeti ,,poštene korake”.

Po oceni azerbejdžanskog predsednika, kretanje u pravcu mira moglo bi da poremeti ponašanje Francuske koja je, navodno, obećala da će Jermeniju snabdeti oružjem. On je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom rekao da ova namera Pariza ,,ne služi miru, već podstiče konfrontaciju”. Prema agencijskim izveštajima, Mišel je rekao da Evropa nije spremna da učestvuje u naporima za normalizaciju jermensko-azerbejdžanskih odnosa.

Alijev je imao ozbiljne primedbe i na ponašanje nekih drugih evropskih zemalja. Ocenio je da je neprihvatljiva izjava o Azerbejdžanu koju je nazvao neprijateljskom, a koju je Evropski parlamenat usvojio na osnovu, kako se izrazio, ksenofobičnog i šovinističkog pristupa i mišljenja, dodajući da to ne služi miru u regionu.

Već od samog početka ofanzive Azerbejdžana, Jerevan je svu krivicu svaljivao na Moskvu, čiji mirovnjaci, navodno, nisu ništa preduzeli da zašite teritoriju. U nekontrolisanom izlivu ljutnje, jermenski parlamenat je ratifikovao Rimski sporazum Međunarodnog krivičnog suda, koji je raspisao poternicu za ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što je Moskva ocenila kao neprijateljski korak.

Zvanična Moskva negira tvrdnje Jerevana. Ruski predsednik je saopštio da je jermensko rukovodstvo priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno-Karabahom i da to nije bila odluka Rusije, već jermenskih vlasti.

Jermenija optužuje vlasti Azerbejdžana da se ne pridržavaju obećanja da neće sprovoditi represije prema žiteljima Nagorno-Karabaha. Zapadne agencije su prenele da su azerbejdžanske vlasti uhapsile više desetina lidera i funkcionera Nagorno-Karabaha i da je raspisana poternica za još oko dve stotine lica. Pojedini zapadni eksperti vode se mišlju da bi Pašinjan savez sa Rusijom mogao da zameni uspostavljanjem prijateljstva sa Zapadom, što mu ne bi donelo nikakve koristi. Ratifikovanje Rimskog statuta – to je signal za Evropu, kažu eksperti. Ali, to je samo jedan pokazatelj u nizu drugih, čak mnogo značajnijih. Jermenija je praktično suspendovala svoje članstvo u Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i u Zajednici Nezavisnih Država, stvorenoj od više bivših sovjetskih republika posle raspada Sovjetskog Saveza. Zvaničnici Jerevana ignorisali su sastanak ODKB i samit Zajednice Nezavisnih Država u glavnom gradu Kirgizije, Biškeku. Na inicijativu Moskve, u Biškeku je trebalo da se sastanu ministri inostranih poslova Azerbejdžana i Jermenije, ali se šef diplomatije Jermenije nije odazvao.

bivši šef dopisništva Tanjuga u Moskvi