Sve veći broj lekarskih grešaka

Pacijent je preživeo udes traktorom, ali uprkos jakim bolovima tek sutradan u 10 časova javio se lekarima u bolnicu. Lekar koji ga je pregledao smatrao je da nije potrebno da ga operiše, pa je propisao konzervativnu terapiju i mirovanje u bolnici. Zbog zapaljenja trbušne maramice, jednog od najurgentnijih stanja, a koje je lekar propustio da konstatuje, dan kasnije pacijent je morao hitno da bude operisan, ali je preminuo uprkos intervenciji.

Protiv lekara je pokrenut postupak, a nepažljiva dijagnoza bila je osnov za presudu za ubistvo iz nehata. Ali, Vrhovni sud je presudu prvostepenog suda preinačio, uz obrazloženje da ne postoji nesumnjiva uzročna veza između medicinski pogrešne odluke i smrti, jer se povređivanje dogodilo 24 časa pre nego što je operacija visokog rizika uopšte i mogla da započne. Tako je lekar samo umanjio šanse pacijenta da i posle operacije preživi, ali to nije bilo dovoljno za utvrđivanje uzročno-posledične veze, pa ni za osudu. Ukratko: za smrt čoveka presudnije su bile povrede koje je zadobio posle pada sa traktora, a zbog kojih se nije odmah javio lekaru, nego propust lekara da ga na operaciju uputi što pre.

Ali, ovo se nije odigralo pred sudovima, ni u bolnicama u Srbiji, nego je slučaj iz sudske prakse nemačkog prava, koji je profesor dr Jakov Radišić u svom predavanju predstavio na preksinoćnom sastanku Udruženja za medicinsko pravo. „Odgovornost lekara zbog smrti pacijenta izazvane nehatnim nečinjenjem”, naziv je predavanja profesora Radišića, pravnika po obrazovanju i počasnog predsednika ovog udruženja.

– Često se dešava da pacijenti koji su prispeli u zdravstvenu ustanovu naprasno umru, pa njihovi srodnici smatraju da je uzrok tome propust lekara, a da je hitna operacija ili neka druga izostala medicinska mera mogla biti spasonosna. Dešava se da je nekada greška lekara očigledna, ali njena uzročna veza sa smrću nije sigurna. Teško je utvrditi i oceniti uzročnu veze nečinjenja i smrti pacijenta, pa zato često dolazi do obustave postupka ili oslobođenja od optužbi – rekao je Radišić.

Kad je reč o lekarskim greškama, sudije i lekari neće još dugo razumeti jedni druge, a veliki je problem što se medicinsko pravo ne izučava na našim pravnim fakultetima, ali ni u medicinskim školama. Jedino se na privatnom Pravnom fakultetu „Union” jedno vreme medicinsko pravo izučavalo kao obavezni predmet, ali i tamo je to odnedavno postao fakultativni predmet.

Forenzičar profesor dr Slobodan Kovačević, predsednik Udruženja za medicinsko pravo, specijalista sudske medicine i stalni sudski veštak, insistirao je na značaju sudskomedicinskih obdukcija, jer su one „ogledalo” rada svakog lekara i imaju medicinski i društveni značaj. Kao predsednik Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta profesor Kovačević, analizirajući slučajeve koje je ovo telo razmatralo u poslednjih pet godina, zaključio je da raste broj onih gde je propust u vezi sa lekarskom odgovornošću: od 151 slučaja 58 se odnosilo na odgovornost lekara.

Dr Kovačević je primetio da se sudovi nalaze u teškoj situaciji, jer medicinske dokumentacije su često šture, nepotpune, pa je apelovao da lekari precizno vode dokumentaciju, jer ona „čuva glavu i pacijentu i lekaru”. Dodao je da je pitanje uzročnosti izuzetno osetljivo, da upravo zbog toga sporovi traju dugo. Sud očekuje da od lekara dobije podatke o stepenima verovatnoće koji se graniče sa sigurnošću, ali njih u praksi nije nimalo lako utvrditi.

O. Popović

----------------------------------------------------

Umrlaposle operacije slepog creva

Lekari devet dana nisu mogli da dijgnostifikuju upalu slepog creva

Leskovac – Advokat Jovan Mitrović iz Vlasotinaca podneo je krivičnu prijavu protiv četvorice lekara Opšte bolnice u Leskovcu zbog sumnje da su odgovorni za smrt njegove supruge Ljubice (63), koja je preminula posle operacije slepog creva, kazao je juče Beti Mitrović. On je rekao da je protiv lekara koji, kako navodi, devet dana nisu mogli da dijagnostifikuju upalu slepog creva, ali i protiv direktora bolnice Zorana Ćeranića, podneo Opštinskom tužilaštvu u Leskovcu krivičnu prijavu za teška krivično delo protiv zdravlja ljudi i krivično delo nesavesnog lečenja.

Ljubica Mitrović je, prema navodima njenog supruga, primljena na interno odeljenje 6. septembra sa jakim bolovima u trbuhu i sa povišenim krvnim pritiskom i nivoom šećera u krvi.„Lekari su je lečili analgeticima i lekovima protiv šećerne bolesti iako je svaki dan povraćala i imala dijareje. Devet dana im je trebalo da utvrde da je slepo crevo u pitanju. Prebačena je na odeljenje hirurgije i operisana 15. septembra, a umrla 19. septembra.„Hirurg mi je posle operacije rekao da su izgledi za preživljavanje slabi jer je slepo crevo puklo nekoliko dana ranije i to mesto je bila zahvatila sepsa”, ispričao je suprug.

Direktor Ćeranić kazao je agenciji Beta da je posle sprovedene interne kontrole utvrđeno da su lekari dobijali lažnu kliničku sliku posle svake analize krvne slike, najverovatnije zbog visokog šećera i krvnog pritiska, ali i zbog činjenice da se slepo crevo bilo učaurilo u trbušnoj maramici.„Ukoliko se utvrdi na sudu objektivna odgovornost, niko neće biti pošteđen ni na poslu”, kazao je Ćeranić.

Beta