Erdogan ipak podiže rampu Švedskoj za NATO

Posle političkih igara i pogađanja koji traju gotovo dve godine, Turska je najavila da će konačno podići rampu i omogućiti prijem Švedske u NATO. Predsednik Redžep Tajip Erdogan stavio je paraf na nacrt protokola o proširenju vojne alijanse i uputio ga poslanicima na razmatranje i usvajanje.

Procedura je konačno otvorena: predlog dokumenta biće razmatran u Komitetu parlamenta za spoljne odnose pre nego što se nađe na dnevnom redu nacionalne skupštine. Erdoganova vladajuća koalicija (Narodna alijansa) ima 323 od ukupno 600 poslanika. Prema Ustavu, odluka se donosi prostom većinom.

U Stokholmu su odmah pozdravili potez turskog predsednika. „Verujemo da će poslanici podržati taj predlog i radujemo se članstvu u NATO-u”, istakao je švedski premijer Ulf Kristerson. Erdoganov potez pozdravio je i generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg, kao i američki Stejt dipartment.

U Ankari su očigledno popustili pod pritiskom NATO-a, pre svega Bele kuće, pošto su u međuvremenu, kako otkrivaju lokalni mediji, dobili obećanje da će moći da kupe 40 američkih borbenih aviona F-16 i opremu za modernizaciju zastarele turske flote. Tome se oštro protivila uticajna grupa kongresmena, s predsednikom Komiteta Senata za spoljne poslove Robertom Menendezom na čelu, koja je tu prodaju uslovljavala prijemom Švedske u NATO, kao i obavezom Ankare da neće koristiti te avione za narušavanje vazdušnog prostora susednih zemalja u istočnom Mediteranu, pre svega Grčke. U Ankari su s primetnim olakšanjem primili njegovu nedavnu ostavku, pošto je optužen da je primao mito.

Erdogan sada, preko proširenja NATO-a, pokušava da oživi i posustale pristupne pregovore za ulazak u Evropsku uniju. „Prvo Turskoj otvorite put ka EU, pa ćemo mi otvoriti put Švedskoj za ulazak u NATO”, poručivao je u početku on. Sada je spustio ton, pošto se ta dva pitanja ne mogu dovoditi u vezu.

U Stokholmu obećavaju da će uložiti napore za poboljšanje odnosa Brisela i Ankare. U prvoj fazi na dnevnom redu će se naći modernizacija carinske saradnje Evropske unije i Ankare, kao i liberalizacija viznog režima za građane Turske.

Posle vojne intervencije Rusije u Ukrajini u februaru prošle godine, Švedska i Finska su podnele molbe za ulazak u NATO. Ankara je, međutim, odmah blokirala njihov prijem zbog pružanja utočišta teroristima koji su poslednjih godina pobegli iz Anadolije i našli utočište u Skandinaviji . Reč je pre svega o pripadnicima zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) i sledbenicima imama Fetulaha Gulena, osumnjičenog da je 2016. godine pokušao da izvede državni udar u kojem je stradalo 250 lica. Turska je zatražila od Stokholma i Helsinkija da zaoštre stav prema „teroristima” i da joj izruče više od sto ekstremista koji su uglavnom našli utočište u Švedskoj. Među njima je nekoliko novinara i političara koji su se u Turskoj našli na udaru zbog javne podrške borcima za veća prava kurdskog naroda, koji živi uglavnom u jugoistočnoj Anadoliji, što u Skandinaviji nije krivično delo.