Šta spaja nespojive lidere opozicije

Bilo da je reč o iskrenoj želji ili nečijem tuđem nalogu da se udruženim snagama sruši Aleksandar Vučić, do juče nezamisliva postizborna koalicija opozicionih stranaka s različitih političkih polova sve je izvesnija. Doskora su jedni druge opisivali neprimerenim rečima – „fašisti” i „izdajnici”, ali izgleda da su, zarad skidanja Vučićeve glave kako je predsednik još u maju upozorio, svi spremni da pređu preko svega ukoliko bi posle 17. decembra mogli da formiraju Vladu Srbije, makar sa samo jednim glasom više. Očito su privilegije koje sa sobom donosi vlast – politički uticaj, kombinacije oko tendera, službeni automobil i profesionalni vozač, sekretarica i gomile novinarskih kamera – dovoljan lepak da spoji i one koji u nekim drugim okolnostima ne bi ni kafu popili zajedno.

Da li smo na pragu neprincipijelnih koalicija, videće se sat-dva posle zatvaranja biračkih mesta 17. decembra. Koliko bi takav savez bio neprincipijelan, svedoči podatak da su pojedinci koji se sada dogovaraju ne tako davno, pod okriljem DS-a, razmenjivali najteže i najgore optužbe jedni protiv drugih. Sada nagoveštavaju da su spremni da stanu pod jedan barjak, koji bi mogao da se nazove – vlast po svaku cenu. Očigledno je da opoziciju ne povezuje nikakva ideologija, niti programski principi. Zato se nameće pitanje da li je glavni cilj da se dođe do vlasti, ne bi li se, pri tome, popunile i istanjene blagajne.

Do tada su u toku pregovori na oba pola opozicije. Kako navode izvori „Politike” iz dela opozicije koji se naziva proevropskim, razgovori unutar ovog saveza se odvijaju po planu i verovatno će sledeće nedelje, kada bi trebalo da budu raspisani vanredni parlamentarni i beogradski izbori, doći do dogovora. Kažu da je potrebno vreme da se utanače detalji, ne samo o koaliciji već i o raspodeli mandata koji mogu da budu ozbiljan kamen spoticanja ovih političkih partija. A predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović ističe da će, kada bude gotov dogovor stranaka organizatora protesta „Srbija protiv nasilja” i stranke Srbija centar (SRCE), izaći pred građane na jednoj zajedničkoj izbornoj listi. Naveo je da će na predstojećem glasanju građanima biti olakšan izbor i biće im ponuđena konkretna alternativa aktuelne vlasti.

Lider stranke SRCE Zdravko Ponoš rekao je da pregovori o zajedničkom nastupu opozicije idu dobro. „Ako nije moguće ono što sam ja predlagao, cela opozicija zajedno u oročenom mandatu, sinergija u ovom formatu je solidna. Za sada izgleda da će ovo dati rezultat koji očekujemo. Svaka od stranaka će biti uskraćena za nešto i ne možemo da svi budemo 100 odsto zadovoljni, ali takav nastup opoziciona javnost očekuje”, rekao je Ponoš za N1. U ovoj koloni trebalo bi da se nađe i Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, koji je izjavio da ta partija želi da bude na predizbornoj listi „Srbija protiv nasilja” jer je važno „ponovo postaviti standarde politike u Srbiji”. „Postoji prostor da ’Srbija protiv nasilja’ – a to je jedna od važnih poruka: da je Srbija protiv nasilja u svakom smislu, ne samo unutrašnjem već i spoljašnjem, trpeli smo ga godinama – napravi koherentnu politiku i da imamo unutrašnji dogovor”, rekao je Tadić, bivši predsednik Srbije, u emisiji RTV „Pravi ugao”. Podsetivši da je njegova stranka van parlamenta, on je rekao da SDS vodi „organske razgovore” s Narodnim pokretom Srbije Miroslavom Aleksića o budućoj saradnji i da Aleksić „ima ideju da SDS učestvuje na toj listi”.

A na desnici se u ovom momentu čini se da će biti dve izborne kolone tako što će na jednoj biti Dveri i Zavetnici, dok će na drugu NDSS, POKS uz mogućnost priključenja Narodne stranke. Vojislav Mihailović, lider POKS-a, kaže da to ne bi bilo ništa strašno jer, kako tvrdi, najvažnije je da ne bude rasipanja glasova. Dodaje da je najbitnije da svaka koalicija opozicije bude principijelna, zasnovana na usaglašenim programskim ciljevima i da bude dovoljno jaka da sigurno prelazi cenzus. „Naša koalicija NADA jedina nije rasturena posle izbora. Opstaje već tri godine i trajaće i posle izbora. Mi smo otvoreni i za širenje koalicije, ali samo sa onima koji mogu garantovati da posle izbora neće ići u koalicije sa SNS-om, ni na jednom nivou, jer su državi potrebne sveobuhvatne promene, od kosovske politike do ekonomije i državnog uređenja”, kaže za naš list Mihailović.

Radun: SPS kao jezičak na vagi

Politički analitičar Branko Radun kaže da ima jedna zanimljiva stvar na političkoj sceni Srbije, a to je da svi politički akteri pozivaju na jedinstvo iako u većini slučajeva izbori nisu ni raspisani. Za „Politiku” ističe da ponovo prisustvujemo ritualnom pozivu političara pre svega iz opozicije da se ujedine, jer su oni razjedinjeni. „Oni pozivaju mesecima, a ništa konkretno po tom pitanju ne rade, jer predizborne koalicije ne mogu da se baš prave neposredno pre izbora. To se obično radi nekoliko meseci ranije, ali se svi pozivaju na izbore, a to rade zato što je popularno, dobijaju simpatije kod opozicionih glasača, jer se to od njih očekuje, da se oni konačno ujedine. Samo ujedinjeni oni mogu da budu ozbiljan takmac vladajućoj koaliciji, a ne podeljeni. Ukoliko bi samostalno izlazili na izbore, onda bi destimulisali glasače. Pogotovo kada se na to dodaju unutarstranačke podele, kao na primer u Narodnoj stranci, koja je za nekoliko godina nekoliko puta podeljena, pa je na kraju čak i promenila svoj politički kurs i umesto u proevropskom bloku sada se smestila u nacionalni korpus partija. Ono što je bilo pre godinu dana više ne vredi, to je problem za opoziciju”, kaže Radun.

Opozicija ozbiljno ne razgovara o tom problemu dok ne krene izborna groznica, što je kontraproduktivno i onda im je potreban kohezioni faktor. Takođe, neprincipijelne koalicije bi mogle i ozbiljno da zbune glasače pa se tako najavljuje da je posle izbora moguća saradnja onih koji su za približavanje EU i onih koji su gotovo protiv bilo kakve saradnje sa Evropskom unijom. Međutim, Radun nema sumnje da ukoliko opozicija bude videla šansu da ima većinu, ona će se i ujediniti. „Ali i u toj varijanti mislim da će ključnu ulogu imati SPS, koji bi mogao da bude jezičak na postizbornoj vagi”, zaključuje Radun.

Milivojević: Junačenje i zakletve

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da opozicija svojim ponašanjem ide naruku vlasti. Nelogičnost oko saradnji raznih partija može se videti kada je reč o koaliciji opozicije i o odgovoru na pitanje ko hoće, a ko neće da potpiše zakletvu „Nikad s Vučićem i SNS-om u koaliciju”. „To je građanima periferno pitanje. Mnogo je važnije šta bi se desilo kada bi, recimo, došao predsednik u Skupštinu Srbije sa ’francusko-nemačkom planom’ da bude ratifikovan. Mogu da stavim ruku u vatru da bi najveći deo koalicije ’Dogovor za pobedu’ podržao vlast. Istovremeno, da SNS dođe sa idejom da niko neće potpisati nijedan dokument kojim se priznaje nezavisnost KiM, siguran sam da bi dobar deo nacionalne kolone podržao Vučića. Prema tome, na konkretnim pitanjima su spremni da uđu u koaliciju s Vučićem, a na drugoj strani oni sada principijelno junače ko sme, a ko ne sme da potpiše da neće da ide u koaliciju s Vučićem”, kaže Milivojević.