Toma Piketi o jednakosti

Koliko god nam svet početkom ovog veka izgledao nepravedan, u njemu se više drži do jednakosti nego pedesetih godina prošlog veka ili početkom tog veka, tokom kojih se ipak više težilo jednakosti nego pedesetih godina 19. veka ili krajem osamnaestog.

Ovo konstatuje Toma Piketi, najgromoglasniji zagovornik progresivnog oporezivanja dohotka i bogatstva na globalnom nivou kako bi se smanjila nejednakost u svetu, u uvodu svoje knjige „Kratka istorija jednakosti”, koju predstavlja u okviru gostovanja na Sajmu knjiga. Kao gost svog srpskog izdavača „Akademske knjige”, Francuskog instituta u Srbiji i Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Piketi je sinoć održao predavanje u Kulturnom centru Beograda, a danas će sa suprugom Žilijom Kaže potpisivati svoje knjige na štandu „Akademske knjige” od 13.30 časova, dok od 18 sati učestvuje u stručnom seminaru u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.

U knjizi „Kratka istorija jednakosti” Toma Piketi pokušava da odgovori na zahtev mnogih svojih čitalaca da sažeto govori o problemu društvene nejednakosti o kojoj, između ostalog, govori i u svoja prethodna tri, inače obimna, dela: „Visoki prihodi u Francuskoj u 20. veku”, „Kapital u 21. veku” i „Kapital i ideologija” (kod nas nije objavljena samo prva od tri nabrojane).

Ovo nikako ne znači da su njegove ranije knjige nerazumljive čitaocima koji ne poznaju ekonomiju. Piketi je svetsku slavu stekao upravo obimnim delom „Kapital u 21. veku” (631 strana u srpskom prevodu), koja je prodata u više od dva i po miliona primeraka i u kojoj, pored grafikona, nalazimo i analize nejednakosti na primerima junaka romana Onorea de Balzaka i Džejn Ostin.

U „Kratkoj istoriji jednakosti”, koju Piketi naziva „tankom knjigom” (270 strana u srpskom prevodu), on na sažet način, ali i iz novog ugla prikazuje istoriju jednakosti, oslanjajući se na čvrsto ubeđenje koje je stekao istražujući: pohod na jednakost je borba koja seže u prošlost i teži da se nastavi i u 21. veku, pod uslovom da se svi malo potrudimo. Oni koji prate rad ovog ekonomiste znaju da on smatra da je ekonomija suviše važna da bi bila prepuštena nekolicini stručnjaka i lidera, pa stoga insistira na tome da građani steknu saznanja iz ove oblasti.

Ova knjiga se temelji na dva zaključka. Prvi je da je jednakost pre svega društveni, istorijski i politički konstrukt. I u ranijim svojim radovima Piketi je tvrdio da je jednakost ideološkog i političkog karaktera, a ne ekonomskog i tehničkog. Drugi zaključak je da je krajem 18. veka započeto dugoročno kretanje ka jednakosti, a ono je posledica borbi i pobuna zbog nepravde, koje su omogućile da se preokrene odnos snaga i da se sruše institucije koje je podržavao vladajući sloj i društvenu nejednakost okretao u svoju korist.

„Seljačke bune od 1788. do 1789. i događaji koji su se odigrali tokom Francuske revolucije doveli su do ukidanja privilegija za plemstvo. Takođe, početak kraja atlantskog robovlasničkog društva podstaknut je pobunom robova na San-Domingu 1791. godine, a ne raspravama u udobnim foteljama pariskih salona”, piše Piketi i dodaje da tokom 20. veka društveni i sindikalni pokreti imaju ključnu ulogu u uspostavljanju novog odnosa snaga između kapitala i rada, kao i u smanjenju nejednakosti, a da se i dva svetska rata mogu tumačiti kao posledica društvenih napetosti zbog nejednakosti koje su postojale i bile nepodnošljive pre 1914. godine.

Pored revolucija, ratova i pobuna, Piketi napominje da su odsudni trenuci za izbijanje društvenih sukoba i ekonomske i finansijske krize: „Kriza iz tridesetih godina prošlog veka imala je ključnu ulogu u trajnom oduzimanju legitimiteta ekonomskog liberalizma i opravdanom pribegavanju novim vidovima državne intervencije. Vremenski bliže nama, kriza iz 2008. i epidemijska kriza od 2020. do 2021. poljuljale su naša uverenja koja su dotad delovala kao neprikosnovena, a koja se tiču na primer prihvatljivog nivoa javnog duga i uloge centralnih banaka”.

  Kako smo došli do toga da je danas jedan odsto svetske populacije bogatiji od 99 odsto ljudi? Kako pomiriti društvenu jednakost i preraspodelu bogatstva?

U ovoj u suštini optimističnoj knjizi, Piketi zaključuje da je sasvim moguće „da će ideološki sukobi u budućnosti više ličiti na bitku socijalizma nego na često pominjani kapitalizam”. On zastupa „mogućnost demokratskog i federalnog socijalizma, decentralizovanog i participativnog, ekološkog i rasno mešovitog, zasnovanog na proširenju socijalne države i progresivnom oporezivanju, podeli moći u kompanijama, postkolonijalnoj odšteti i borbi protiv diskriminacije, jednakosti prava za obrazovanje i ugljeničnim karticama, postepenoj dekomodifikaciji ekonomije, garanciji za posao i nasleđu za sve, drastičnom smanjenju finansijskih nejednakosti, kao i izbornom i medijskom sistemu koji bi najzad bio mimo domašaja moći novca”.

A taj demokratski socijalizam, naglašava Piketi, koliko god se danas činio nedostižnim, zapravo se nadovezuje na značajne promene iz prošlosti, koje su se nekad događale u razmaku od nekolik decenija.