Kraj Evrope bez granica

Ljiljana Vujić

Šengen još nije pao, iako su mnogi mediji zaključili suprotno postavivši to pitanje u fokus kada je Slovenija, poslednja u nizu država unije, uvela strože kontrole na svojim granicama, ali kakve duboke posledice će ostaviti aktuelne mere, tačnije koliko će sukob u Gazi uticati na karakter Evrope generalno, drugi je par rukavica. Efekat leptira. Ova situacija mogla bi se nazvati tim terminom, koji opisuje kako naizgled male varijacije u jednom kraju sveta mogu izazvati ogromne promene u drugom ili pak odluke na jednom nivou suštinske promene u drugom. Lice Evrope već se promenilo sukobom u Siriji, a erupcija posledica rata Izraela i Hamasa, koji preti da zapali ceo Bliski istok, tek će zahvatiti naš kontinent. Da li će odnos prema izbeglicama, migrantima, azilantima, uopšteno drugima i drukčijima, biti trajno narušen „novim migracionim paktom EU” koji najavljuju u Briselu?

Da li će građani slobodnog sveta, demokratije, ljudskih prava i ravnopravnosti – Evropljani – opet biti duhom otvoreni ili su bezbednosne mere kojima svedočimo proteklih dana i one koje slede početak kraja Evrope kakvu poznajemo? Rat u Ukrajini narušio je psihičko zdravlje starog kontinenta dodatno ojačavši desnicu koja je preuzela vlast u mnogim državama. Sada, s ratom u Gazi, strada i bogatstvo religijske različitosti koja se izvitoperila u međusobni animozitet potpiren poslednjim terorističkim napadima u Francuskoj i Belgiji.

Panika zbog navodnih novih bezbednosnih pretnji vratila je stroge kontrole unutar Šengena i preti da ugrozi bezvizni režim za treće zemlje. Pridruživanja Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru, iako se dve vlade nadaju da će do kraja godine dobiti zeleno svetlo, i dalje je na stolu. Nakon što je Hamas udario na Izrael, koji je surovo uzvratio, na severoistoku Francuske ubijen je učitelj francuskog jezika u školi. Pariz je podigao nivo pripravnosti u borbi protiv terorizma na najviši stepen.

Zabranjeni su propalestinski skupovi. Raspoređeno je dodatnih 7.000 vojnika na javnim mestima. Koji dan kasnije u centru Brisela ubijena su dva švedska navijača. Islamska država preuzela je odgovornost, a Emanuel Makron je rekao da se „islamski terorizam vratio” i da su sve evropske zemlje ranjive. Francuska je pojačala bezbednost na svojim granicama i klupko je počelo da se odmotava. Austrija uvodi dodatne provere. Beč je još na vrhuncu izbegličke krize 2015. uveo provere na prelazima sa Mađarskom i Slovenijom koje će sada da produbi, i to na period od 12. novembra 2023. do 11. maja 2024. godine. Pritisci na azil, granice, poljuljana bezbednost nagnali su Nemačku da uvede kontrole na granici sa Češkom, ali i Poljskom i Švajcarskom. Berlin će i prema Beču biti rigorozniji zbog zaoštrene bezbednosne situacije na Bliskom istoku, zbog koje isto postupaju Danska, Norveška, Švedska. Italija je pritegla granicu prema Sloveniji, s kojom se složila da zapadnobalkanska ruta može biti atraktivan koridor za potencijalnu radikalizaciju. Slovenija je potom rekla: „Vidite šta se dogodilo u Francuskoj i Belgiji. Ni mi nismo izuzetak” i uvela kontrole na granici sa Hrvatskom i Mađarskom. Mere bezbednosti pojačala je i BiH.

Nakon terorističkog napada u Parizu 2015, kada je stradalo 130 ljudi, takođe su pritegnute granice, uvedene kontrole, usvojeni novi zakoni, izvedene duge cevi na ulice i aerodrome. Mere su vremenom splasnule ali se pomenute emocije nikada nisu u potpunosti oporavile. Ako se osvrnemo na sami početak, američki 11. septembar 2001, videćemo da nakon toga dana svet više nije bio isti. Sada je u grču najveća zona slobodnog putovanja na svetu. Političari uveravaju da nema reči o onim kontrolama koje su važile pre uspostavljanja Šengena, već onim nužnim i privremenim zarad odgovora na hitnost situacije koja se, kažu, odnosi na napad Hamasa na Izrael i „sve ono što je usledilo”.

A šta će biti kada se hitne mere budu odnosile na ono što će tek uslediti? Dodatne kontrole na granicama balkanske rute i na unutrašnjim granicama nisu kraj Šengena, čime bi bila ugrožena sama evropska ideja, ali jesu znak da za sada ne funkcioniše ili da prekid njegovog važenja služi u druge svrhe. Suštinsko pitanje stoga jeste da li Evropa ovim merama može da se zaštiti? Da li joj vredi da podiže zidine kada problem živi unutar same tvrđave. Videli smo u prethodnih nekoliko godina da represija ne može zaustaviti migracije, niti sprečiti izbeglice da se bore za goli život, ni iskoreniti radikalizam i rešiti animozitete u društvu. Kontrole i vojnici na ulicama prethodnih godina nisu sprečili pojedine francuske stanovnike da se radikalizuju. Dakle, odgovor je da neće, ali će zasigurno EU utanačiti model azila i migracija. U tom kontekstu ne treba zanemariti izjavu švedskog premijera koji je rekao da otvorena Šengenska zona ne bi opstala ukoliko spoljne granice ne budu zaštićene.

„Ukoliko nismo u stanju da zaštitimo naše zajedničke granice nećemo moći da održimo slobodno kretanje unutar Evrope”, rekao je Ulf Kristerson, a belgijski mu kolega dodao da je EU potreban efikasniji sistem vraćanja „ilegalnih migranata u matične zemlje”. I predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, upotrebivši termin migrant, iako je i dalje na delu izbeglička kriza, rekla je da bi novi migracioni pakt EU pomogao u sprečavanju ovakvih situacija u budućnosti jer bi omogućio bržu deportaciju stranaca koji se smatraju pretnjom za bezbednost. Rečeno je da su zemlje članice EU izdale 420.000 rešenja o vraćanju onih koji su ušli u uniju prošle godine, a da ih je samo 77.000 sprovedeno.

Prethodno je u tom kontekstu i opisan napadač koji je u Briselu ubio dva navijača, a koji je, kažu, 2011. stigao na italijansku Lampeduzu, a kasnije zatražio azil u Belgiji. Zahtev mu je odbijen ali on nije napustio zemlju. Šuška se da će novi „migracioni pakt EU” biti usaglašen krajem ove ili početkom sledeće godine, kada Belgija preuzima predsedavanje Savetu Evrope, iako je ovo pitanje kompleksno i iziskuje u osnovi solidarnost, koja će zasigurno izostati.

Gradonačelnik Sinja najavio građanske straže duž granice

Gradonačelnik Sinja i poslanik opozicionog Mosta, Miro Bulj, nezadovoljan reakcijom vlasti po pitanju bezbednosti hrvatskih granica, kaže da će organizovati samozaštitu svojih građana. Bulj je pozvao da u „borbi protiv nezakonitih ulazaka migranata u pomoć dođe vojska”, a do tada će na sinjskom području organizovati građanske straže duž granice sa BiH. Reč je o, kako gradonačelnik objašnjava, samopomoći jer su među onima koji pokušavaju ući u zemlju i teroristi. Njegova izjava izazvala je lavinu komentara, pogotovu jer je u Hrvatskoj zabranjeno samoorganizovanje ovakvih straža. Većina njegovih kolega u Saboru rekla je da je reč o opasnoj i populističkoj poruci. Arsen Bauk iz SDP-a kaže da je ovakva zapaljiva retorika uvek opasna i da, na nesreću, ponekad nailazi na plodno tle, zbog čega o njoj treba govoriti, osuđivati je i raskrinkavati. Međutim, Marijan Pavliček iz HS-a kaže da se ljudi duž hrvatske granice ne osećaju sigurno pa se ovo pitanje ne može rešiti bez vojske i ograda.