Pet scenarija za budućnost Gaze posle rata

BON – Ako izraelska vojska postigne svoj cilj i uništi Hamas u pojasu Gaze, to područje bi ostalo bez vlasti. Mihael Milštajn, pukovnik u rezervi, bivši pripadnik izraelske vojne obaveštajne službe, a sada istraživač u Centru Moše Dajan na Univerzitetu Telaviv vidi nekoliko opcija - ali sve su, kako kaže, problematične.

Isto smatra i Stefan Šteter, politikolog sa Univerziteta Bundesvera u Minhenu, preneo je Dojče vele, javlja Tanjug.

Prvi scenario je izraelska okupacija kao do 2005, Izrael bi ponovno mogao da direktno vojno kontroliše Pojas Gaze, kao što je bilo do 2005. - dakle povratak Izraela kao okupatora unutar Gaze.

Takav potez bi mogao da isprovocira novi otpor militantnih snaga. To bi, takođe, imalo fatalni uticaj na ravnotežu u regionu, kaže Šteter.

„U Izraelu ima onih koji zagovaraju ponovno naseljavanje Pojasa Gaze. A to bi onda išlo na ruku svima koji žele da podstiču ​​i održavaju izraelsko-palestinski sukob”, ističe on.

Drugi scenario bi bio palestinska uprava, odnosno u Pojas Gaze bi na vlast mogla da se vrati Palestinska uprava (PA). Ovaj plan ima pre svega jednu slabost, prema mišljenju izraelskog stručnjaka Milštajna: PA, koju vodi Mahmud Abas, upravlja poluatunomnim oblasti na Zapadnoj obali, međutim, de fakto kontroliše samo mali deo, dok većinu teritorije kontroliše Izrael.

Treći scenario je mešovita palestinska civilna uprava Kako smatra Milštajn, to bi bila bolja, ali teška opcija. Nju bi činili različiti predstavnici palestinske javnosti - uključujući gradonačelnike - i verovatno imali bi blisku vezu s PA. Takav model mogli bi podržati Egipat, SAD, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, kaže Milštajn.

Četvrti scenario bi mogla biti uprava UN, kao na tzv. Kosovu. Teoretski bi i UN mogle da preuzmu upravu nakon poraza jedne strane, kaže Stefan Šteten, navodeći kao primer Kosovo i Istočni Timor.

„Ali to nije realno u Pojasu Gaze”, primetio je on i dodao da bi takav scenario bio daleko teži u ovom slučaju, ako ne i nemoguć jer je ovaj sukob u tolikoj meri u fokusu globalnog javnog mnjenja. Osim toga, kaže, bilo bi teško dobiti odgovarajući mandat UN.

Peti scenario bi mogla da bude uprava arapskih država. Šteten prednost daje drugačijem scenariju, gde bi arapske države u saradnji sa Palestinskom upravom mogle bi da upravljanju Pojasom Gaze.

„Ovo bi zapravo moglo biti u interesu nekih arapskih država, posebno onih koje imaju jake rezerve prema (političkoj grupi) Muslimanska braća”, tvrdi on.

Hamas se smatra palestinskim ogrankom Muslimanske braće, kojem se protive Egipat, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. U ovom trenutku, retorika tih zemalja fokusirana je na solidarnost sa Palestincima, na palestinsku patnju i moguće ratne zločine koje je Izrael počinio u Gazi.

Civilno stanovništvo u tim arapskim zemljama je izrazilo ista osećanja, ali bez obzira na to, Šteter ističe da se „na poraz Hamasa neće se gledati nepovoljno u Rijadu i Kairu”.