Veliki kašalj nije zaboravljena bolest

Iako se veliki kašalj smatra davno zaboravljenom bolešću, s vremena na vreme se pojavljuje, najčešće među decom. Ove godine u prestonici je zabeležen nešto veći broj obolelih, zbog čega su roditelji zabrinuto tražili savete lekara.

Broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih pet godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019. godine, tri slučaja 2020. godine, dva slučaja 2021. godine, dok u 2022. godini nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja. Ali tokom 2023. godine prijavljeno je 36 slučajeva u prestonici.

Primarijus dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje, pojašnjava da je veliki kašalj ili pertusis akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis. Nakon perioda od sedam do 10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom, dolazi do pojave prvih simptoma bolesti. U tipičnoj kliničkoj slici velikog kašlja prepoznaju se tri stadijuma oboljenja. U kataralnom stadijumu su dominantni simptomi i znaci slični prehladi (kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura ili odsutnost njenog porasta, blag kašalj), koji traju jednu do dve nedelje. U drugom, paroksizmalnom stadijumu, sa pojačavanjem simptoma i znakova oboljenja iz prvog stadijuma dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći.

– Drugi stadijum infekcije traje od jedne do šest nedelja. Između napada kašlja osoba ne mora odavati utisak da je bolesna. U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih. Najčešća komplikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća koja je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi. Neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a kao posledica povećanog pritiska prilikom paroksizmalnog stadijuma dolazi do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa – naglašava dr Begović Lazarević.

Bolest je primarno izazvana toksinom. Bakterija se pričvrsti za trepljasti epitel respiratornog trakta i luči toksin koji izaziva paralizu „treplji”, zapaljenje i otežano izbacivanje respiratornog sekreta.

Pertusis je bolest ljudi i nije utvrđeno postojanje drugog „rezervoara” infekcije. U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su odojčad mlađa od 12 meseci, koja su nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana. Najznačajniji „rezervoari” infekcije za odojčad su majke, sa učešćem od preko 30 odsto. Prema rezultatima dostupnih studija, 12–26 odsto odraslih osoba sa produženim kašljem serološki je pozitivno na pertusis i zato predstavljaju značajne rezervoare za dalji prenos infekcije.

– Bolest se prenosi sa obolele na zdravu osobu kapljicama respiratornog sekreta koje se oslobađaju kašljanjem i kijanjem tokom kataralnog stadijuma bolesti, kada su obolele osobe najzaraznije za svoje okruženje kao i u prve dve nedelje posle pojave kašlja. Ređe se prouzrokovač može preneti indirektno preko sveže kontaminiranih predmeta iz okoline obolele osobe. Uprkos rezultatima postignutim imunizacijom, veliki kašalj je i danas vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija. Stečeni imunitet nakon preležane bolesti nije trajan (traje od pet do 10 godina). Pored toga ni vakcinom indukovan imunitet ne traje dugo. Iako je Bordetella pertussis prisutna u svim delovima sveta, najveće stope incidencije su u zemljama sa niskim obuhvatom imunizacijom među mlađom decom (zemlje u razvoju). U razvijenim zemljama najviše obolevaju nevakcinisane bebe, a zatim se registruje porast obolevanja kod tinejdžera. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2018. godine na globalnom nivou obolelo je više od 150.000 osoba – ističe naša sagovornica.

Najefikasnija mera prevencije velikog kašlja je vakcinacija. Ona je u skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima obavezna za sva lica određenog uzrasta. Imunizacija protiv velikog kašlja počinje kod beba sa navršena dva meseca i sprovodi se petovalentnom vakcinom u tri doze sa razmakom od najmanje četiri nedelje između doza. Prva revakcina se daje u drugoj godini, godinu dana (najkraće šest meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom. Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda).