Bugarski falsifikati na srpskim pijacama

Za prvih sedam meseci ove godine srpska policija podnela je 157 krivičnih prijava zbog falsifikovanja novca, što je za pola više u odnosu na prošlu godinu. Zoran Đokić, načelnik Službe za suzbijanje kriminala MUP-a Srbije, kaže da se u našoj zemlji, zbog kupovne moći građana, najčešće rasturaju falsifikovane novčanice u apoenima od 50, 100 i 200 evra, kao i one od 200 i 1000 dinara.

– Falsifikovan novac kod nas dolazi najčešće iz Bugarske. On se pleni na graničnim prelazima, tokom rutinske kontrole, i prilikom rasturanja – objašnjava Đokić.

Postoje dve vrste rasturanja novca. Kako objašnjava Đokić, jedno je takozvano sitno rasturanje, koje se sastoji u tome da onaj ko ima falsifikovan novac odlazi u radnje i pušta ga u opticaj kroz kupovinu. Drugi način je, dodaje naš sagovornik, prodavanje novca rasturačima.

– Primera radi, onaj ko falsifikuje novac ima mrežu svojih rasturača koji taj novac prodaju na crnom tržištu po ceni od oko 35 odsto nižoj od realne vrednosti. Krajnja distribucija je u prodavnicama, na pijacama, otvorenim tržnim centrima, trafikama. Dakle, na mestima gde ne postoji mogućnost provere – naglašava Đokić.

Za razliku od Bugarske, gde su glavni centri za proizvodnju lažnog novca gradovi Varna i Plovdiv, policija nema podatke da u nekom gradu u Srbiji postoje ilegalne štamparije.

Da bi se napravio dobar falsifikat, neophodno je nekoliko stvari: kvalitetan papir do koga je najteže doći, štamparske mašine, boja, hologram i zaštitna nit.

– Procedura falsifikovanja novca vrlo je složena, zahteva više ljudi: organizatora, finansijera, štamparske i grafičke radnike, rasturače, pa samim tim spada u domen organizovanog kriminala – kaže naš sagovornik.

Pojavu prvih pravih novčanica u Kini pre više od hiljadu godina pratilo je i falsifikovanje. Izgled tih novčanica je, podrazumeva se, bio daleko drugačiji od današnjih. Međutim i tvorci prvih novčanica bili su svesni da ih treba zaštititi. S druge strane, kod falsifikatora je, postojala svest o tome da tu zaštitu treba što vernije falsifikovati. U to doba, kazna za falsifikovanje je podrazumevala odsecanje ekstremiteta. Tako je bilo pre hiljadu godina, a danas u Srbiji zakon za ovo krivično delo predviđa kaznu od tri meseca do 15 godina zatvora.

Ono što je danas mnogo rasprostranjenije jeste zloupotreba i falsifikovanje platnih kartica. Poznato je da je naša zemlja, kada je ovo sredstvo plaćanja u pitanju doživela svojevrstan „bum” poslednjih godina. Primera radi, u susednoj Mađarskoj, trebalo je deset godina da dođe do cifre koja je kod nas postignuta za godinu dana, a to je milion kartica.

– Novim krivičnim zakonikom koji je stupio na snagu 2006. godine, na inicijativu ljudi iz policije uvedeno je novo krivično delo: zloupotreba i falsifikovanje platnih kartica. Prema statističkim podacima u startu je registrovano 180 krivičnih dela zloupotrebe kartica, naredne, 2007. ta cifra se popela na 520, a za prvih osam meseci ove godine evidentirana su 632 slučaja, pa se procenjuje da će do kraja godine biti preko 800 krivičnih dela ako se nastavi ovim tempom. Međutim, broj krivičnih dela zanemarljiv je u odnosu na broj platnih kartica, s obzirom na to da u Srbiji ima oko šest miliona kartica od kojih je polovina u upotrebi – kaže Đokić.

Kada se uzme u obzir broj osoba koji učestvuju u falsifikovanju kartica, jasno je da je i ovde reč o organizovanom kriminalu.

– Postoji pripadnik organizovane grupe koji je uglavnom iz istočnih zemalja i radi u nekom prodajnom objektu u zapadnoj Evropi: prodavnici, benzinskoj pumpi, restoranu… Dakle, tamo gde se platna kartica prima kao sredstvo plaćanja. Prilikom provlačenja kartice kod naplate, napravi se još jedan prolaz kroz „skimer” i na taj način se prepisuju podaci sa magnetne piste. Kasnije, te podatke falsifikator nanosi na blanko karticu –kaže Đokić.

Da bi se realizovala platna kartica neophodan je još i pin kod. Do njega se dolazi ili posmatranjem ili postavljanjem kamere na bankomate, a postoje i lažne tastature, koje se stavljaju preko pravih da bi prilikom kucanja memorisale pin kod.

– Ima i drugih načina zloupotrebe platnih kartica. Postoje čitave grupe hakera koji provaljuju u podatke banaka i skidaju PAN brojeve na osnovu kojih generišu pin kodove, prave nove kartice i na taj način skidaju novac sa tuđih računa. Znači, moguće je izraditi novu karticu, a da prestupnik uopšte nije bio u kontaktu sa karticom ili njenim korisnikom – ističe Đokić.

Sigurna zaštita od zloupotrebe ne postoji. Međutim, kako savetuju policajci, najbolje je da vlasnik karticu uvek ima na oku prilikom plaćanja i da ne govori nikom koji je njegov pin kod. Savetuje se i da se taj broj ne zapisuje na kartici i ne nosi u novčaniku, kako ga neko ne bi ukrao.

Kazna koja je zaprećena za krivično dela falsifikovanja i zloupotrebe platnih kartica kreće se od tri meseca do 10 godina u zavisnosti od vrste prestupa.

Jelena Derikonjić