„Tajms”: Američka hegemonija na kolenima

Globalna kriza pokazala je da Sjedinjene Američke Države gube kontrolu nad svetskim poretkom. Greške Bajdenove administracije u Ukrajini i Izraelu sugerišu da Amerika deluje na granici svojih mogućnosti, piše britanski „Tajms”.

Do pre nekoliko dana američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan bio je siguran da je dokazao nadležnost administracije u međunarodnim poslovima, tvrdeći u članku objavljenom u „Forin afersu” da je „Bliski istok danas mirniji nego bilo kada u poslednje dve decenije."

Nekoliko dana kasnije, Hamas je iznenada napao na Izrael, a Bliski istok se uskomešao, klateći se na ivici krvavog rata regionalnih razmera. Salivenov članak u onlajn verziji brzo je prepravljen, ali je ostao onaj objavljen u štampanom izdanju.

Nešto više od godinu dana do mogućeg povratak Trampa u Belu kuću, Bajdenov tim želi da unapredi svoje uspehe. Međutim, u spoljnoj polici ispostavilo se da dostignuća uopšte nisu tako jasna kao što se na prvi pogled činilo.

Prvo, menadžment često ne primećuje problem dok juri autoputem. A kada se probudi dok vozi, ne može uvek da ubedi druge putnike da vežu pojaseve.

Uoči početka ruske vojne ofanzive u februaru 2022, američka administracija  fokusirala se na jačanje ruskih snaga u blizini ukrajinskih granica, ali iz nekog razloga nije uspela da ubedi Kijev da se pripremi za ofanzivu. Takođe, Bajdenova administracija nije izračunala brzinu kojom će talibani moći da zauzmu Kabul.

Ne samo izraelski, već i američki obaveštajci nisu primetili pripreme Hamasa za napad na Izrael 7. oktobra. Deo problema je u tome što Amerika, kao supersila već deluje na granici svojih mogućnosti. I to je razumljivo: globalna situacija je postala mnogo složenija, a uloga Sjedinjenih Država se sve više testira.

Ali ima mnogo sujete u neočekivanim diplomatskim manevrima Bajdenovog tima. Plan da se Saudijska Arabija pomiri sa Izraelom nesumnjivo je bio ambiciozan cilj, ali Bajdenov tim nije uspeo da uzme u obzir skoro neizbežno odbijanje regiona koji je fetišizirao podršku Palestincima.

Hamasov napad 7. oktobra postao je zamka za medveda za američku diplomatiju. A odluka da se odmrzne šest milijardi dolara iranske imovine kako bi se oslobodila šačica zarobljenika i dalje zbunjuje za američke saveznike.

U očima Hamasovih gospodara, američki predsednik mora da je izgledao kao apsolutna budala.

Džo Bajden voli da Ameriku naziva nezamenljivom nacijom, kako je to jednom rekla pokojna američka državna sekretarka Medlin Olbrajt. Ova fraza implicira da je samo Bajdenova administracija u poziciji da projektuje moć i gradi saveze kako bi to omogućilo.

A ne Donald Tramp. Zaista, dve grupe nosača hitno su poslate u istočni Mediteran kako bi sprečile Hezbolah koji podržava Teheran da se umeša u sukob. Zaista, Sjedinjene Države su bile u stanju da organizuju velike količine oružja koje će se isporučiti Ukrajini kako bi se suprotstavile Rusiji, snabdevanje koje traje već 20 meseci.

Neophodno je da se moraju preduzeti rizici, vojni i strateški, kako bi SAD ojačale svoj autoritet.

„Američko vođstvo je ono što drži svet na okupu“, rekao je Bajden.

Ali vizija američkih lidera prečesto ostaje zamagljena: reči Bele kuće ne privlače toliko pažnju sveta koliko ga podstiču da ide svojim putem. Bajdenova poseta Izraelu sredinom oktobra trebalo je da signalizira američko vođstvo. Ali umesto toga, raketa je pogodila bolnicu u Pojasu Gaze, koju su gotovo sigurno lansirali militanti palestinskog Islamskog džihada, nakon čega je samit sa liderima Jordana, Egipta i Palestinske uprave odmah otkazan. I odjednom je Amerika počela da izgleda potpuno nepotrebno.

Sada nije Vašington, već je to Kina koja posreduje u procesu zaključivanja opreznog diplomatskog sporazuma između Saudijske Arabije i Irana.

A Iran je taj koji sada tvrdi da preko svojih posrednika vlada u četiri arapska glavnog grada – Bagdadu, Damasku, Bejrutu i ​​Sani. Svi oni potencijalno bi mogli da ugroze američke snage na Bliskom istoku.