Religijska pozadina sukoba oko Jerusalima

Tragična dešavanja u Izraelu, čiji smo svedoci, ne samo ovih dana već i godinama unazad, možda je najbolje opisati rečima francuskog naučnika Bleza Paskala, koji veli: „Ljudi nikada ne čine zlo sa toliko entuzijazma i doslednosti osim kada to rade iz religijskih ubeđenja.” Religija je kroz istoriju oduvek bila predmet brojnih sukoba i oni su se uglavnom završavali krvavim ratovima koji su odnosili veliki broj žrtava.

Aktuelni sukob, u čijem su fokusu Palestinci i Jevreji, motivisan je pre svega žudnjom za potpunom kontrolom nad Jerusalimom. Iako taj višedecenijski sukob u sebi sadrži elemente etničkog, nacionalnog i ideološkog, ipak je on u suštini religijski. Naime, predmet spora je sveta zemlja koju obe strane smatraju svojom, te stoga i žele da odstrane one koji takođe pretenduju na kontrolu nad njom.

Da bi se u potpunosti ostvarili kao vernici, Jevreji moraju obavljati određene religijske prakse, u koje spada i prinošenje žrtve i to isključivo u Solomonov hramu, koji je inače dva puta rušen (prvi put od strane Vavilonaca, a drugi put Rimljana). Prema predanju, kralj Solomon je podigao hram na svetoj gori Sion, gde je Avram bio spreman da po Jahveovom nalogu žrtvuje svog sina jedinca Isaka. Takođe, Jevreji veruju da je na gori Sion počelo stvaranje sveta, jer je upravo na tom mestu Bog od zemlje stvorio Adama i udahnuo mu dušu, a tu je pokopano i njegovo telo. Stena na kojoj je podignut Solomonov hram, za Jevreje je „temelj sveta”, a veruje se da je pećina ispod hrama mesto gde se verovatno nalazi Zavetni kovčeg, koji je po predanju prorok Jeremija sakrio pre dolaska Vavilonaca i u kojem se čuvaju dve ploče na kojima su ispisane Božije zapovesti, sasud sa manom i Aronov procvetali štap.

Pored toga što im je hram srušen, Jevreji su proterani sa svoje svete zemlje koje se nikada nisu odrekli, baš kao ni ideje da će ponovo, po treći put podići svoj hram i to na istom mestu gde se nekada nalazio. Najradikalniji Jevreji smatraju da je izgradnja trećeg hrama preduslov da se pojavi Mesija, nakon čega će uslediti dominacija Jevreja nad čitavom planetom. Oni su pripremili sve što je potrebno za izgradnju hrama, čak i crvene junice koje tom prilikom treba da budu žrtvovane. Ipak, problem je što se sada na tom mestu nalaze džamije Al Aksa i Kupola na steni, koje predstavljaju treće sveto mesto muslimana, odmah posle Meke i Medine.

Nakon što su muslimani osvojili Jerusalim 638. godine pod komandom halifa Omara, na mestu gde se nekada nalazio Solomonov hram, podignute su svete džamije Al Aksa i Kupola na steni, u čast noćnog putovanja proroka Muhameda, koje je u islamskoj teologiji poznato kao isra i miradž. Prema predanju, Muhamed se sa tog mesta na svom krilatom konju Buraku uzneo na nebo, putovao kroz sedam nebesa, sreo Božije poslanike i došao do drveta lotusa (poznato kao sidrat el muntaha) gde mu se Alah obratio i od kojeg je dobio instrukcije o praktikovanju pet dnevnih namaza, kao i o samim fundamentima vere. Ovaj događaj je od velikog značaja za muslimane koji ga tumače kao Alahovu nagradu Muhamedu za sve napore koje je uložio u svojstvu širenja islamske vere. Suština celog problema je u tome što Jevreji, da bi zaista obnovili Solomonov hram, moraju srušiti dve pomenute džamije, što muslimani nikada neće dozvoliti, jer bi to za njih bilo gotovo ravno smaku sveta.

Pronalazak trajnog političkog rešenja za status Jerusalima, sigurno je suština bliskoistočnog konflikta, ali po svemu sudeći, nije realno očekivati da će do njega doći. Kako navodi profesor sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Kinđić, umesto traganja za političkim, vernici bi trebalo da se posvete pronalasku duhovnog rešenja, a krajnji cilj za svakog čoveka trebalo bi da bude dospevanje u nebeski Jerusalim.

Doktorand Fakulteta političkih nauka u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista