Koliko je Volstrit daleko od Srbije

Našim građanima kriza može doneti skuplje kredite, a ako je za utehu bar ne moraju da brinu za svoju štednju jer su banke, kako je uveravao guverner, likvidne. Strepnje da će američki finansijski „cunami” zakačiti našu zemlju naterale su i srpsku vladu da formira „spasilački” tim protiv globalne „nepogode”.

Da su domaće banke sa kapitalom iz Evrope, koju već drma groznica, sigurne i da neće biti panike zbog uloga, slažu se i ekonomisti. Na sreću, naše banke nemaju dužničke hipotekarne papire, niti su akcionari propalih, doskoro moćnih, finansijskih institucija. A daleko je i Volstrit.

(/slika2)Međutim, kriza u SAD, i njeno prelivanje u EU mogu imati negativne posledice i na Srbiju koja zbog visokog minusnog salda u razmeni sa svetom spada među ugroženije zemlje istočne Evrope. Uz to, smanjena svetska likvidnost bi mogla da pogodi Srbiju. To bi značilo manje prekograničnih kredita i direktnih investicija, a moglo bi da utiče i na slabljenje dinara i pad deviznih rezervi naredne godine.

Ipak, to po ekonomisti Goranu Nikoliću, ne bi bilo tako drastično, pa nema mesta panici, povlačenju novca sa računa, čuvanju dinara u slamarici.

Krediti će poskupeti jer će se, objašnjava, zbog skupljih izvora finansiranja povećati kamate. Dalje, procene su da će pasti i kreditni rejting Srbije, koja ima visoki deficit platnog bilansa, na koje ukazuje i MMF u najnovijem izveštaju gde se tvrdi da bi mogao biti 18 odsto BDP. Pored toga, Srbija bi mogla biti pogođena usporavanjem globalne tražnje za robom koja ima komparativne prednosti jer snažno padaju cene metala i hrane, koji čine dve petine naše izvoza – kaže ovaj analitičar i dodaje da bi pad kreditnog rejtinga podigao rizik na inostrane kredite i smanjio njihov priliv.

Kriterijumi za bilo kakvu pozajmicu ili investiciju sada su mnogo stroži. Investitori, odnosno banke, iščekuju ishod krize i, procenjujući njene domete, čuvaju slobodna sredstva na svojim računima. Ne ulažući sredstva čuvaju sopstvenu likvidnost, dok na drugoj strani, zbog smanjenja ponude i većeg rizika, gotov novac na tržištu poskupljuje.

Investitori će se odlučivati samo za najbolje projekte i Srbija će morati da ponudi upravo takve ukoliko želi da privuče kapital. Pored toga, ne ide nam u prilog ni činjenica da nije odblokiran trgovinski sporazum sa EU jer bi to bio dobar signal za podizanje našeg kreditnog rejtinga tako da ostajemo u zoni skupog kapitala. Ipak, do sada se pokazalo da posledice po tržišta centralne i istočne Evrope nisu bile toliko snažne kao po tržišta kapitala u zapadnoj koja su znatno više integrisana sa američkim. Naime, tržišta u razvoju pružaju veću šansu globalnim finansijskim institucijama i stranim investitorima nego razvijena što je indirektna preporuka investitorima da pojačaju ulaganja u ta tržišta da bi kompenzovali moguće gubitke zbog finansijske krize.

Kriza će uticati na smanjenje investicija, jer će biti manje slobodnog kapitala. Ovo potvrđuje i studija UNCTAD „Izgledi za investicije u svetu 2008-2010 godine”, prema kojoj su planovi svetskih kompanija za investiranje smanjeni u odnosu na prošlu godinu za 10 odsto. Ali i one koje će ulagati učiniće to u manjem obimu nego što su nameravale.

Za kompanije kao što su „Knjaz Miloš” ili „Telekom”, koje nemaju direktan „dodir” sa finansijskom krizom, to znači da bi potencijalni kupci teško našli novac te je zato i odložena prodaja.

Dr Mlađen Kovačević se slaže sa ocenom glavnog ekonomiste EBRD da je Srbija u grupi od šest zemalja u tranziciji koje kriza može najviše da pogodi, uz upozorenje da može duže trajati i da posledice po privredu mogu biti ozbiljne. Njemu se čini da se vlast, uprkos osnovanom timu za praćenje mogućih posledica krize, ponaša po onoj – daleko je Amerika.

U sve izvesnijoj recesiji koja će zahvatiti i Evropu i zbog veoma lošeg iskustva koji su imali, kreditori, potvrđuje i ovaj ekonomista, nerado daju zajmove i ako to učine, osim Svetske banke, biće sa visokim kamatama i pitanje je da li će naša preduzeća moći da ih uzmu pod tim uslovima.

Razloga za strepnju da finansijska kriza pogodi Srbiju ima više. Kako navodi, deficit tekućeg platnog bilansa je ogroman i ne može se preko noći smanjiti jer je uvozna zavisnost privrede drastično povećana u poslednjih sedam godina. Veliki deo deficita se pokrivao zaduživanjem u inostranstvu, u prvih sedam meseci više od 4,5 milijardi dolara.

– Problem Srbije je i ukupan spoljni dug „težak” oko 30 milijardi dolara za šta će izdaci za otplatu za ovu godinu iznositi oko četiri milijarde dolara. Obaveze ne možemo da odlažemo i u 2009. iznosiće više od 4,5 milijardi dolara, a može se desiti da manje dobijemo novih kredita nego što ćemo otplaćivati dug za stare. Pokrivamo se doznakama iz inostranstva, ali će ih biti manje ako naši radnici tamo ostanu bez posla. Recesija, koja će verovatno zahvatiti i Evropu i okruženje, nepovoljno će delovati i na izvoz koji je nasušna potreba – veli profesor Kovačević.

Srbija je po njemu među najugroženiji zemljama i zato bi timovi sa vrhunskim stručnjacima morali danonoćno da zasedaju, a nadležnima poručuje „napustite suludu politiku naduvanog kursa i stimulišite izvoz”. Jer, kada dođe recesija pogođen je izvoz preduzeća koja nisu uključena u transnacionalne kompanije.

– Neizvesno je i kako će finansijska kriza uticati na privatizaciju. Prodaja Jata i Progresa je propala što govori da su strani investitori postali mnogo obazriviji i da se poljuljalo poverenje u mogućnost zarade jer smatraju da je mudrije sačekati bolja vremena – ukazuje Kovačević.

Priliv kapitala iz inostranstva nam je važan jer ćemo ove godine, potvrđuje i konsultant Milan R. Kovačević, imati deficit u trgovanju sa svetom od 6,3 milijarde evra koji se rapidno povećava. Kapital iz inostranstva već tri godine opada, a raste zaduživanje, dok su devizne rezerve počele da opadaju i već su ispod ukupnog duga. Zato bi na odbrani od mogućih posledica američke krize i po njemu trebalo ozbiljno da radimo – da popravimo konkurentnost privrede da bi se deficit usporio, a investicije uvećali uz više direktnih ulaganja.

-----------------------------------------------------------

Dva scenarija

Postoje dva moguća ishoda: da Amerika u većoj meri lokalizuje svoju finansijsku krizu ili da se ona obilato prelije u ostali svet i ukupan privredni rast. Od najgoreg scenarija ostale su najimunije Kina, Indija, Rusija i poneka zemlja sa drugih kontinenata. Ovo je nauk i za nas da ubrzamo reforme, utoliko pre što smo mala zemlja, kaže Milan R. Kovačević.

-----------------------------------------------------------

Kriza će zaobići Srbiju

Zahvaljujući intervenciji američke vlade, svetska ekonomska kriza će zaobići Srbiju koja neće osetiti negativne efekte, složni su u stavu vicepremijeri Božidar Đelić i Mlađan Dinkić.

Kukali su bankari zašto su stope obavezne rezerve visoke, kukali su pojedini finansijski stručnjaci što Srbija ne dozvoljava otvaranje filijala stranih banaka nego to moraju biti pravna lica, ali to nas je sada spaslo, rekao je Dinkić koji nije isključio mogućnost da do određenih trzavica i dođe, naročiti u slučajevima kada su banke, za zamašnije investicije, uzimale novac od matica u inostranstvu. On će predložiti guverneru NBS i ministarki finansija da sve finansijske institucije, osim banaka, rade pod supervizijom centralne banke uključujući i investicione fondove.

-----------------------------------------------------------

NBS kao zajmodavac

Ukoliko bi se pogoršala likvidnost i u našem finansijskom sistemu, utoliko bi trebalo NBS da ima ulogu poslednjeg zajmodavca i pomogne bankama da reše problem, ali i da razmisli o smanjenju obaveznih rezervi kao strukturnoj meri, kaže Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, pitajući se zašto da obaveznim rezervama podržavamo likvidnost drugih država umesto našu.

– U Evropi se dnevno zaseda zbog krize i moramo da shvatimo da nismo izolovani, da rizik za finansijski sistem u Srbiji postoji i da ne možemo da budemo bezbrižni – veli Pitić koji očekuje veće kamate jer su pojedine centrale banaka iz Evrope dale signale da se ne pozajmljuje novac koji postaje skupa roba. Stampeda na štedne uloge neće biti, ali treba da budemo oprezni.

-----------------------------------------------------------

NBS: devizne rezerve na sigurnom

(/slika3)Narodna banka Srbije drži devizne rezerve pretežno u vidu depozita kod drugih centralnih banaka i u državne hartije od vrednosti čiji su izdavaoci najrazvijenije zemlje AAA kreditnog rejtinga (Nemačka, Britanija, Kanada...), kao i hartije čiji su izdavaoci međunarodne finansijske institucije (Evropska investiciona banka, Svetska banka, EBRD...).

Na takav način NBS je obezbedila sigurnost plasmana deviznih rezervi tako da finansijska kriza nije imala negativnih uticaja. Imajući u vidu iskustva najrazvijenijih centralnih banaka u upravljanju deviznim rezervama, NBS se rukovodi, pre svega, principom sigurnosti u svojim plasmanima. Uz to, prati dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, ističu u NBS.