Amerika u zamci novog rata

Izraelska vojska kroz pojas Gaze napreduje polako, probijajući se kroz ruševine koje su posledica dejstva njihove avijacije i artiljerije. Nisu slučajno oklopni buldožeri na čelu njihovih kolona, razaranja u gusto (pre)naseljenim palestinskim mestima su takva da se nije lako samo probiti kroz nestvarne gomile šuta pod kojima je skončalo ko zna koliko ljudi, a kamoli još i ratovati protiv boraca Hamasa koji iskaču iz neverovatne mreže podzemnih tunela, dejstvuju po Izraelcima i zatim nestaju pod zemljom.

Ono što je počelo napadom Hamasa, pre svega masakrom nad civilima u kibucima, mučkim kidnapovanjem dece, žena i staraca, pretvara se u najveću bitku u urbanim uslovima posle Drugog svetskog rata. Aktuelni rat na Bliskom istoku je asimetričan, Izrael ima jednu od najmodernijih armija u svetu, opremljenu, između ostalog, američkim avionima F-35 poslednje generacije, razvili su protivraketne sisteme kao što je „strela”, koja je ovih dana prvi put uspešno upotrebljena. Prednost izraelskih vojnika je, između ostalog, i oprema za noćno osmatranje.

Hamas je opremljen kao gerilska armija, ali – 21. veka. Pretpostavlja se da su mnogo toga Palestinci dobili iz Irana, ali su i sami razvili proizvodnju oružja u radionicama Gaze – od automatskih pušaka „karlo”, preko ručnih bacača „jasin”, do niza raketa koje dosežu duboko u Izrael u tako masovnoj salvi da „probijaju” moćni izraelski sistem PVO „gvozdena kupola”. Pokazalo se 7. oktobra, kada je počeo ovaj rat, da je opasno osloniti se na tehničku superiornost i naravno – potceniti neprijatelja.

Izraelci žele da se osvete, unište Hamas, ali pri tome masovno ubijaju i nedužne Palestince. Višedecenijska mržnja između Arapa i Jevreja na tom prostoru kao da se pretvorila u takmičenje u nepočinstvima. Ko je i kada prvi počeo, kako taj konflikt Izraelaca i Palestinaca izgleda iz ugla istorije i međunarodnog prava, tamo malo ko i pita – važno je uništiti protivnika, arhineprijatelja.

SPECIJALCI U PRIPRAVNOSTI: Ceo svet strahuje od širenja sukoba, a posebno SAD, koje su praktično garant opstanka Izraela. Dva njihova nosača aviona, svaki sa oko sedamdeset letelica, spremni su za akciju. Amerika ne blefira – do ključnog saveznika im je stalo podjednako iz geopolitičkih i iz unutrašnjopolitičkih razloga, zna se koliko je jak izraelski lobi. Pouzdani izvori „Njujork tajmsa” navode da su američki specijalci već na terenu, i to u pojasu Gaze, gde pomažu u pronalaženju talaca koje drži Hamas.

A sukob se, zapravo, već proširio izvan Izraela i pojasa Gaze, ne računajući nerede na Zapadnoj obali, drugoj teritoriji na kojoj žive Palestinci, ali gde Hamas nije na vlasti već Al Fatah. Razmena vatre sa Hezbolahom na izraelsko-libankoj granici je učestala, nešto ređe oružje radi iznad Crvenog mora, gde Amerikanci i Izraelci presreću dronove i rakete koje lansiraju Huti iz dalekog ratom razorenog Jemena. Izraelska avijacija godinama dejstvuje po Siriji, pa tako i ovih nedelja, slučajno ili ne, baš po aerodromima, možda pokušavajući da spreči logističku podršku Teherana Hezbolahu i drugim savezničkim snagama na terenu. Komandant iranskih specijalaca se nalazi u Libanu, tvrde izraelski mediji koji ne skidaju pogled sa Islamske republike.

Osim toga, kako se razvija bitka za Gazu, sve je više propalestinskih protesta širom sveta. Arapskim zemljama, susedima Izraela, rat protiv američkog saveznika svakako ne treba, ali pritisak muslimanskog sveta, odnosno domaće javnosti, može ih u jednom trenutku naterati da preduzmu neke korake. Za sada diplomatske, Jordan je, na primer, povukao svog ambasadora. Da li će i Vašington bezuslovno stajući uz Izrael ponovo upasti u zamku konflikta sa islamskim svetom kao što je to bilo posle napada Al Kaide na SAD 11. septembra 2001. godine i to tek što je „rat protiv terorizma” neslavno okončan iznenadnim povlačenjem iz Avganistana? Da li će se Amerikanci „zaglaviti” na Bliskom istoku kao Rusi u Ukrajini?

NA ISTOKU NIŠTA NOVO: Međutim, taktički gledano, Rusija je u blagoj inicijativi u tom ratu. Linije fronta su skoro nepromenjene već više od godinu dana, s tim što ruske snage polako zatvaraju obruč oko Avdejevke. Ukrajinci se odlučno brane, ali i iz njihovog vojnog vrha se čuju priznanja da je kontraofanziva, od koje se tako mnogo očekivalo, propala.

Opet se u Kijevu i na Zapadu mnogo očekuje od uvođenja u borbu određenih tipova naoružanja kao što su američki tenkovi „abrams” ili rakete zemlja–zemlja ATACMS (ATACMS). Tako je bilo i sa nemačkim tenkovima „leopard”, pa se na frontu pokazalo da se mogu uništiti kao i svaki drugi tenk. Pomenute rakete nanose značajne gubitke Rusima, ali ova zemlja ima toliko ljudskog i materijalnog potencijala da ti udari nisu ništa promenili.

Vesti sa ovog ratišta potpuno su potisnute onima sa Bliskog istoka, čak i telegram kanali koji su se afirmisali izveštavanjem o ratu u Ukrajini, i ruski i ukrajinski, u značajnoj meri prenose prizore i informacije iz pojasa Gaze i Izraela. Ko zna, možda će ta činjenica, da svi pritisci i očekivanja međunarodnih centara moći više nisu fokusirani na Ukrajinu, uz to da se front skoro ne pomera, stvoriti uslove i svest da je vreme za mirovne pregovore.