Pismo Borisu Tadiću

Pismo prenosimo u celini:

Gospodinu Borisu Tadiću,

predsedniku Republike Srbije

Poštovani gospodine predsedniče,

Obraćam Vam se kao novinar komentator lista „Politika”, koji je odlukom generalnog direktora u ostavci, 2. oktobra ove godine, Srđana Janićijevića dobio otkaz zbog javne reči.

Kao predsednik Aktiva novinara lista „Politika” oglašavao sam se više puta govoreći o stanju u listu, tvrdeći da neophodnost smene Ljiljane Smajlović nije proizvod političkih pritisaka, nego profesionalni imperativ. To je stav koji je usvojen na više sastanaka aktiva novinara, u redakciji koju je bivša glavna urednica podelila do nivoa nepodnošljive napetosti.

U isto vreme, najistaknutiji novinari lista bili su izloženi zastrašujućim pritiscima i pretnjama poslovodstva, koje je svoju privilegovanu poziciju proglasilo za vrhunsku tajnu kompanije.

Posle smene Ljiljane Smajlović, kao čovek koji se inače bavi javnim poslom i predstavnik većine novinara lista „Politika”, dao sam nekoliko izjava za javnost. Uveravam Vas da nijedna od njih nije narušila etiku javne reči, niti principe odnosa prema javnosti. U svakoj izjavi sam izražavao nadu da će uredničke promene vratiti ugled listu i povećati njegov uticaj.

U obrazloženju otkaza stoji da sam svojim izjavama narušio ugled kompanije i iznosio tajne poslovanja. Ja u kompaniji nikada nisam bio na položaju koji bi mi omogućio pristup bilo kakvim tajnama, i uveren sam da sam svojim istupima samo obrazlagao suštinu zablude da je Ljiljana Smajlović žrtva političkog progona, već ličnost koja je zloupotrebila profesiju za promociju jedne ksenofobične, antievropske političke opcije.

Zbog toga mi je 2. oktobra uručen otkaz, na vrlo uvredljiv i primitivan način, uz pretnje i rečnik koji ni na koji način nije usklađen sa očekivanim manirima poslovodstva lista „Politika”.

Gospodine predsedniče, meni je dobro poznata Vaša visoka tolerancija prema drugačijem mišljenju, čak i prema uvredama kojima su vas u jednom intervjuu „Politici” izložili novinari iz klana Ljiljane Smajlović. Naravno da oni zbog toga nisu trpeli nikakve posledice, niti je poslovodstvo lista našlo da u tome ima elemenata uvrede kompanije.

Želim da Vas obavestim da mi je u ovom slučaju, svojim potpisima preko 90 odsto novinara lista dalo podršku, a dobijam i stotine poruka od svojih čitalaca.

Meni je generalni direktor zabranio ulaz u zgradu Politike, uz pretnje šta bi moglo da mi se dogodi ako tu naredbu budem prekršio.

Inače postoji podatak da Međunarodna asocijacija za medije i zaštitu novinara (izvinjavam se ako naziv ove institucije nisam naveo potpuno precizno) nije u poslednjih deset godina zabeležila otpuštanje novinara zbog delikta reči i mišljenja, čak ni u državama koje se mogu smatrati totalitarnim ili autoritarnim.

Želim da Vas zamolim da svojim autoritetom i visokim poznavanjem značaja slobode štampe i mišljenja doprinesete da se ova odluka poslovodstva Politike na čelu sa direktorom u ostavci poništi. Nezavisno od moje profesionalne i lične sudbine, i bez ambicija da sebi pridajem veći značaj od onoga koji objektivno imam, siguran sam da okolnost u kojoj sam se našao, i sistem besprizorne represije koji je ponovo odnekud aktiviran, mogu da naruše ugled naše zemlje u sferi slobode štampe, javnog mišljenja, i izazovu strah kod novinara za njihovu sudbinu i opstanak u tom rizičnom poslu.

Na kraju, bez namere da Vas opterećujem ličnim problemima, usuđujem se da Vas obavestim da mi je na ovaj način neposredno ugrožena elementarna egzistencija, koju bih da i dalje obezbeđujem novinarskim radom. Ne bih želeo da budem neskroman, ali u novinarskoj profesiji sam stekao izvestan ugled, bez mrlja u biografiji, ogorčen što o mojoj sudbini odlučuju oni ljudi koji iz mnogo ubedljivih razloga nisu dostojni svojih položaja.

Srdačno Vas pozdravljam i želim Vam sve najbolje.

U Beogradu                                                            Ljubodrag Stojadinović,

4. 10. 2008.                                                             novinar