U nauci uspešni, ali studentima neprivlačni

Da je predrasuda da je poljoprivreda samo posao na polju i te kako netačna bar kada je reč o inženjerima, potvrđuje činjenica da se Univerzitet u Beogradu (UB) našao na zapaženoj poziciji od 51 do 75 svetskih univerziteta na Šangajskoj listi zahvaljujući istraživačkim radovima iz oblasti nauke o hrani i tehnologiji hrane. Poljoprivredni fakultet je u ovoj priči lider, ali to nije samo njegova zasluga, već i ostalih članica UB čiji saradnici imaju radove koji se bave agroekonomijom, preradom hrane, poljoprivredom, kao što su Hemijski, Tehnološko-metalurški, Ekonomski, Šumarski, Veterinarski fakultet, napominje prof. dr Branislav Boričić, prorektor za nauku.

On smatra da zahvaljujući stručnjacima koje UB ima i školuje u sferi poljoprivrede i proizvodnje hrane koja u praksi nije dobro iskorišćena, ima prostora i za veći prodor u svet, poput onog u oblasti programiranja, odnosno IT sektora.

„U poljoprivredi imamo eksperte, ali i dobru nastavnu bazu koja svake godine odškoluje studente koji su sposobni da organizuju neophodnu reformu u tom domenu. Ovde vlada elementarno nerazumevanje činjenice da nam je poljoprivreda važniji resurs nego informacione tehnologije, koje su postale veoma popularne. Kao i da postoji veliki prostor za unapređenje te privredne grane i vraćanje mladih toj oblasti ”, naveo je Boričić.

Ovaj plasman UB na Šangajskoj listi, smatra on, dodatni je pokazatelj da nam je preko potreban impuls države da se na dobar način osmisle nove organizacione jedinice u poljoprivredi, izađe iz malih izolovanih gazdinstava, da se mali i srednji proizvođači udruže i pronađe model koji je modernizovana zamena za nekadašnje zadrugarstvo.

„Jer mi imamo resurse u ljudima, zemlji i prirodnim bogatstvima, a to nije iskorišćeno jer su u odnosu na njih premali proizvodni kapaciteti i izvoz”, apeluje prorektor Boričić ističući da naš najstariji univerzitet pokazuje da ima znanje koje može da se iskoristi za dobrobit društva.

On ocenjuje da bi se državnim impulsom prevazišao i dugogodišnji problem Poljoprivrednog fakulteta da, uprkos uspesima koje niže u nauci, ne privlači dovoljno studenata i svakog juna beleži popriličan broj nepopunjenih indeksa. Prorektor dodaje da Ekonomski fakultet, čiji je dekan bio i na kome predaje, uspehu u rangiranju na Šangajskoj listi po naučnim oblastima pomaže cenjenim radovima svog nastavnog osoblja u oblasti agroekonomije, poljoprivredne proizvodnje i ekonomike poljoprivrede. I tvrdi da su „oni samo deo kadra koji može da dovede do cilja – obimnije proizvodnje kvalitetnih proizvoda u Srbiji”.

Prof. dr Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog fakulteta, ističe da ovaj plasman za njih više i nije nešto novo jer se UB već deceniju u nauci o hrani i tehnologiji hrane nalazi među prvih sto univerziteta na Šangaskoj listi, a da je pre pet, šest godina baš u ovoj oblasti imao najbolji plasman i 35. poziciju. Napominje da i druge članice univerziteta tome doprinose, ali ne krije da je zasluga Poljoprivrednog fakulteta najveća. Ponosno ističe da ta ustanova ima i dvojicu profesora čiji su radovi među dva odsto najcitiranijih u pomenutoj oblasti u svetu. To su prof. dr Ilija Đekić, koji se bavi bezbednošću hrane, i prof. dr Igor Tomašević, koji je opredeljen za nauku o mesu.

„Oni su u srednjim godinama i od njih se tek očekuje dosta uspeha i odličnih istraživanja. Jednostavno je kada imaš kapacitete i želiš da radiš, tada imaš i dobar rezultat. Nisu nam ni loše laboratorije na fakultetu, na to možemo da utičemo i pokušavamo, mada bi mogle da budu i mnogo bolje. Ali ono na šta mi sa fakulteta ne možemo da utičemo, uprkos ovom uspehu na polju nauke, jeste činjenica da nam ne dolaze novi kadrovi, da pri svakom upisu ostaje nepopunjenih mesta, jer je sve više negativnih, nego afirmativnih informacija koje se odnose na poljoprivredu. Nove negativne vesti došle su i sa ratom u Ukrajini, sve to utiče na decu da ne dođu na naš fakultet”, ukazuje Živković.

Dekan kaže i da su promenjena stremljenja „kojima smo mi težili kad smo bili mladi”.

„Cilj današnje omladine je da dobije odmah i što više novca sa onim što nauči, a u poljoprivredi su za to demotivisani. I ne greše, jer im se u njoj trenutno nude nedovoljna primanja, prema njihovim kriterijumima, uz težak rad”, iskren je dekan Živković.