Može li neutralnost da spreči svetske ratove

Imajući u vidu da svedočimo stvaranju novog hladnog rata na tlu Evrope, odnosno povratku geopolitičkih i geostrateških načina razmišljanja, koncept vojne neutralnosti i dalje ima prvoklasni značaj za male države poput Srbije. Naime, kako je na nedavno održanom predavanju objasnio prof. dr Hajnc Gertner, predavač na Katedri za političke nauke pri Univerzitetu u Beču i na Podunavskom univerzitetu, objasnio – geopolitika i neutralnost imaju zajedničku prošlost.

Neutralnost je, kako je naveo, proizašla iz specifičnih geopolitičkih razloga, zbog kojih određene države odlučuju da bi uzdržavanje od rata najbolje služilo njihovim interesima. Kako se geopolitika razvijala, tako se razvijala i neutralnost. Neutralne države su takođe imale uticaj na geopolitiku jer su svojim uzdržavanjem od rata pokazale alternative tradicionalnoj politici moći.

Predavanje austrijskog profesora na temu angažovane vojne neutralnosti Srbije i Austrije u kontekstu rata u Ukrajini održano je nedavno na Institutu za evropske studije u Beogradu. Profesor Gertner je i predsedavajući Savetodavnog odbora za strategiju i bezbednost austrijskog Bundesvera i Savetodavnog odbora Međunarodnog instituta za mir u Beču.

Kako je na predavanju objasnio, neutralnost ima više tipova. Od neutralnosti u kontekstu političke i istorijske tradicije (Švedska, Finska), stalne neutralnosti zasnovane na međunarodnom pravu (Austrija, Švajcarska), povremene neutralnosti tokom rata, samoproklamovane neutralnosti (Srbija), integralne (sveobuhvatne) neutralnosti (Švajcarska), diferencirane neutralnosti do aktivne, odnosno angažovane neutralnosti. Istakao je da u novonastalom svetskom poretku nove bipolarnosti, odnosno novog hladnog rata čiji okosnicu predstavlja nadmetanje velikih sila, odnosno SAD i Kine, kao i zapadne Evrope i Rusije, male države imaju dve opcije – ili priklanjanje jednoj od strana, odnosno pristupanje savezima zasnovanim na kolektivnoj odbrani, ili pak proglašavanje neutralnosti i nemešanje u ratove između velikih sila.

Indikativan je novonastali slučaj sa Švedskom i Finskom koje su u procesu pristupanja NATO u kontekstu rata u Ukrajini zbog toga što je odlukom njihovih političkih elita prekršen demokratski princip prilikom donošenja važnih odluka od nacionalnog značaja. Naime, švedski i finski parlamentarci su uglavnom atlantistički orijentisani, nasuprot većini građana koje prema istraživanjima javnog mnjenja nisu za dublju integraciju sa NATO-om. Ipak, iako su prekršene demokratske procedure, geopolitička odluka Švedske i Finske i njenih saveznika je bila ubrzan proces pristupanja ovih zemalja zajedničkoj komandi NATO-a jer ove zemlje ne mogu sebi da priušte da budu tampon zona u sukobu zapadne Evrope i Rusije.

Imajući to u vidu, profesor Gertner je istakao da neutralnost ne može da spreči svetske ratove. Iako postoji porast broja neutralnih država, to ne znači i poboljšanje njihovog kvaliteta. Zapravo, profesor ističe da neutralne države treba da imaju strategiju kredibilne i korisne neutralnosti. Kredibilna neutralnost države podrazumeva njenu vidljivost u mirnodopsko vreme, kao i njeno ulaganje u naoružanje i odbranu, ali bez svrstavanja u saveze, odnosno bez učešća u ratovima i bez prisustva stranih trupa. Pored toga, neutralnost države mora da bude i korisna, odnosno takva država treba da predstavlja tampon državu koja se bavi posredovanjem u sukobima, odnosno održavanjem sastanaka zaraćenih strana i promocijom mirnodopskih vrednosti. Takve vrednosti su usmerene na sprečavanje rata ili na ograničavanje njegovih negativnih efekata. Na taj način, angažovana neutralnost znači solidarnost sa stranama u sukobu, odnosno ne znači izolacionizam i integralnu (sveobuhvatnu) neutralnost.

Ovakve ideje su čvrsto ukorenjene u koncepte nacionalnih uloga neutralnih država, odnosno njihovih mirovnih politika koje sprovode. Na primer, Austrija je igrala važnu ulogu u pokušaju da se premosti podela između Severa i Juga i očuva mir. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) sa sedištem u Beču predstavlja omiljenu tačku okupljanja svih neutralnih država posredstvom koje su se razvile impresivne i uspešne aktivnosti u pogledu poverenja i izgradnje mostova između Zapada i Istoka, odnosno Severa i Juga.

Na kraju, bečki profesor Gertner je pri stavu da Srbija, kao i Austrija, treba da ostane vojno neutralna država u vezi sa principom kolektivne odbrane. Ipak, kolektivna odbrana ne isključuje zajedničku saradnju u domenu bezbednosti, interoperabilnosti i logističkih kapaciteta na evropskom nivou. Stoga, profesor Gertner zaključuje da Austrija i Srbija treba da uživaju plodove evropskog puta i reformi, ali bez dublje integracije u NATO zajedničku komandu.

Institutu za evropske studije u Beogradu