Predstava „Duh koji hoda” najbolja u Aranđelovcu

Aranđelovac – Pobednik 16. pozorišnog festivala u gradu pod Bukuljom, pod nazivom „TeatAr u nama”, jeste predstava koja je i zatvorila petodnevnu manifestaciju „Duh koji hoda” (Prometejev put) u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i Centra za razvoj vizuelne kulture, osvojivši 4,93 odsto glasova publike. Mirjana Karanović dobila je Specijalnu nagradu festivala za izuzetan doprinos umetnosti glume, za ulogu u predstavi „Čitač” iz produkcije Beogradskog dramskog pozorišta i „Beoarta”, koja se, prema oceni publike, našla za procenat iza prvoplasirane sa 4,92 odsto glasova.

Već poznat dvojac – Dejan Dukovski, koji je napisao tekst, i Aleksandar Popovski u ulozi režisera, ovoga puta prikazali su šekspirologa Maru koji, pritisnut nepravdama savremenog društva, uzima stvari u svoje ruke i počinje da deli „pravdu”. Glumački ansambl ove porodične društvene drame čine Nenad Pećinar, Dušan Jakišić, Milorad Kapor, Radoje Čupić, Igor Pavlović, Jovana Stipić i drugi.

– Ovo jeste svetska tema koja mori ceo svet, ali i priča o sistemu koji se uvrežio i kod nas – krediti u bankama i nemogućnost otplate, isterivanje iz nekretnina, kuća, stanova. Naš junak pokušava kroz maštu da se izbori sa svim tim, ali se završava tragično kao što se sve takve priče i završavaju u većini slučajeva – prokomentarisao je Radoje Čupić.

– Predstavu smo prvi put odigrali pre osam godina i od onda se ništa nije promenilo, zapravo sve je gore. Svedoci smo da pojedinac ne može ništa protiv sistema. Može samo da ukaže, ali ukoliko digne ruku na sebe kao što to čini glavni junak, niti je hrišćanin niti išta što bi moglo da opravda takav postupak. Nadam se da smo dobro preneli poruke koje su Dukovski i Popovski poslali – rekao je Nenad Pećinar, koji igra glavnog junaka Maru.

Tekst za komad „Čitač”, nastao prema motivima istoimenog romana Bernarda Šlinka, adaptirao je Fedor Šili, a režirao Boris Liješević, čija je predstava „Upotreba čoveka” bila pobednik prošlogodišnjeg festivala. Uloge su poverene i Marku Grabežu, Milici Zarić, Miodragu Krstoviću, Ivanu Tomiću i drugima, a predstava se bavi odnosom odgovornosti i krivice u kolektivnoj i pojedinačnoj svesti i prepoznavanju suštinskog zla u vremenu, ideologiji, društvu i čoveku.

– Svaki od likova ima slojevitost i publici prikazujemo junake tokom njihovog dugog životnog perioda. Odnos između žene koju igram i mladića Mihaela Berga (Marko Grabež) mera je suočavanja sa učinjenim zločinima koji leži u procesu shvatanja šta se zapravo dogodilo. Hana Šmic, nekadašnja članica SS odreda, izvršavala je naredbe, a tek je kroz opismenjavanje shvatila dubinu svojih postupaka. Obrazovanje, pismenost, čitanje knjiga, kultura i umetnost oplemenjuju čoveka, čine ga empatičnim – objasnila je Mirjana Karanović ulogu Hane, koju je maestralno iznela.

Na repertoaru od 2. do 6. novembra odigrana su još tri ostvarenja, a sve predstave dobile su visok i približan procenat glasova publike. Vanvremenska komedija „Gospođa ministarka” u produkciji Šabačkog pozorišta, i režiji i adaptaciji Olje Đorđević, našla se na trećem mestu sa 4,87 odsto glasova. Festival je otvorila predstava „Radovan Treći” Dušana Kovačevića u režiji Vita Taufera, koja je ocenjena sa 4,61 odsto glasova. U godini kada se obeležava pet decenija od kako je Kovačević napisao ovu dramu, komad je posle premijera u Budvi, Somboru i Brčkom ponovo na repertoaru posle 30 godina. Drama apsurda „Čista kuća” Ateljea 212 imala je 4,53 odsto glasova.

Pozorišni festival u organizaciji Centra za kulturu, a pod pokroviteljstvom opštine Aranđelovac, otvorila je glumica Ljiljana Stjepanović, koja je sa publikom podelila nekoliko misli velikana teatra, podsećajući da pozorište može da kaže sve (Anatolij Vasiljev) i da je lek za bolesti moralne (Sterija).

Izložba posvećena Bori Todoroviću

Prateći program festivala činila je i izložba „Bora Todorović u delima Aleksandra Popovića i Dušana Kovačevića” Muzeja pozorišne umetnosti Srbije. Borine uloge u delima ova dva majstora čine veliki deo njegovog ukupnog glumačkog opusa. Tokom karijere duge više od šest decenija, kod Popovića je ostvario 19, a kod Kovačevića 13 uloga. Ovo je bila lepa prilika da se Aranđelovčani oduže svom sugrađaninu kojeg su od milošte zvali Čvoka. Dobar deo detinjstva sa sestrom Mirom Stupicom, Bora je proveo na Đunisu, nekadašnjem aranđelovačkom jezgru.

‒ Zlatni presek Borine biografije jeste igranje u njihovim komadima, a njihovo prepoznavanje odigralo se u Ateljeu 212. Ne nasedajući maniru, Bora Todorović je uvek izazivao osmeh publike, rekla je na otvaranju Biljana Ostojić, kustos i autor izložbe.