Žene u vrtlogu kockarske strasti

Istraživanje koje je prošle godine uradio Centar za promociju kreativnosti „Inspiracija“ iz Novog Sada ukazalo je na zabrinjavajuće podatke koji govore o tome da je u porastu broj žena koje se kockaju i svoju sreću pokušavaju da „zarade” za stolom sa zelenom čojom i špilom crveno-crnih karata. U Novom Sadu je 2007. godine zvanično otvoren i prvi kazino za žene, gde je muškarcima zabranjen ulaz.

Prema rečima Dejana Stankovića, rukovodioca Centra, mogućeje napraviti jasnu razliku između ozbiljnih, tzv. patoloških kockara i žena koje se „rekreativno” zabavljaju raznim „greb-greb” listićima koji im obećavaju ekskluzivna letovanja, najnovije modele automobila, „krov nad glavom” na elitnim lokacijama u Beogradu i druge primamljive dobitke.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da ovakav „kampanjski” vid kockanja ne predstavlja ništa manju opasnost da se neprimetno sklizne u ozbiljan kartaški porok.

Život u dugovima

„Nekada sam imala sve:dobar posao,stan, muža i porodicu, sve što je potrebno za dobar i kvalitetan život.Sada sam u dugovima”, glasi jedna od ispovesti žena koje su prošle kroz kockarski pakao i ostale gotovo na ulici.

Dejan Stanković, autor knjige „Patološko kockanje – uzroci i posledice”, ističe da je poslednjih decenija primetan drastičan porast žena koje u početku skromno i tiho ulaze u hazardski rizik, da bi za kratko vreme veliku imovinu, ali i svoje dostojanstvo ostavile u nekom memljivom kockarskom podrumu. Mali broj njih, naglašava Stanković, javlja se za stručnu pomoć koju pružaju u njihovom savetovalištu. On napominje da svaka žena ima lične razloge zbog kojih ulazi u „đavolju rabotu” kao što je kockanje, ali da se mogu uočiti dva osnovna motiva. Jedan od glavnih je nezadovoljstvo porodicom, poslom, partnerom, ali kao ozbiljan faktor uzimaju se i lične predispozicije koje imaju znatnog uticaja na otpočinjanje igre u koju se lako ulazi, ali se teško napušta.

Centar za promociju kreativnosti je, s obzirom na podatak da se u Srbiji planira otvaranje devet novih kockarnica, Državnoj lutriji Srbije i „Grand” kazinu uputio predlog prema kojem bi ove firme bile u obavezi da deo prihoda izdvajaju za prevenciju i borbu protiv ove bolesti zavisnosti.

Autor ove zanimljive knjige posebno naglašava činjenicu da je njihovo istraživanje pokazalo da se 80 odsto žena, starijih od 50 godina, pretežno kocka „iz fotelje”, gledajući televizijske kvizove, popunjavajući loto i bingo listiće, dok se mlade devojke češće mogu sresti za nekim od poker-aparata u zadimljenim sportskim kladionicama.

Dr Vera Trbić, psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, koja se dugi niz godina bavi lečenjem različitih oblika bolesti zavisnosti, naglašava da su žene kockari retki pacijenti na ovoj državnoj klinici, gde se, inače, sprovodi porodični program lečenja. „U patrijarhalnim sredinama žene se smatraju stubovima porodice, što je možda jedan od razloga njihovog izbegavanja državnih klinika i češćeg opredeljivanja za privatnu praksu”, smatra dr Trbić i dodaje da žene na taj način veruju da neće imati otvoren karton i da neće biti žigosane da posećuju psihijatra.

Da li pod pritiskom takvog patrijarhalnog modela ili nečeg drugog, ali kroz ordinaciju naše sagovornice prošle su samo četiri žene, od kojih se trenutno jedna nalazi na lečenju.

–Ta žena je preskočila sve kockarske stepenice i odmah krenula sa ruletom, a to je samoubistvo, slično heroinu – kaže ona.

Kockanje i depresija

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, kockanje je mentalni poremećaj navika i impulsa.

– Često se može čuti da se u kazinima pojavljuju žene. Nije retka pojava da na takva mesta svraćaju i estradne zvezde. Tačne podatke je nemoguće dobiti, jer su takve stvari uvek intimne prirode. Ipak, kada je reč o sponi između kockanja i depresije, može se povući delimična paralela i sa ženama, jer je poznato da kockanje utiče na pojavu depresije, kojoj su žene sklonije nego muškarci – ističe Vera Trbić.

PremaZakonu o igrama na sreću iz 2004. godine, maloletnicima je zabranjeno kockanje, ali praksa ukazuje na drugačije slučajeve.

– Na našoj klinici zabeležen je „stampedo” pacijenata koji su adolescenti. Oni na lečenje retko dolaze samo zbog kockarske krize, već je uglavnom reč o kombinovanim oblicima zavisnosti kao što su alkoholizam i narkomanija – kaže naša sagovornica. U praksi su poznati slučajevi da se i učenice osnovnih škola u kockarnicama pojavljuju kao „pratilje” svojim vršnjacima, podržavaju ih i na neki način predstavljaju kockarske „navijače”. Vremenom, iz ovakvih bezazlenih poseta stvara se osećaj zavisnosti tako da je prelazak u status „okorelog” igrača, koji gubi osećaj za realnost, neminovan.

Kako prepoznati patološkog kockara, pitamo dr Trbić.

– Osnovna karakteristikaličnosti je narcizam, kao i različiti anksiozni poremećaji i depresija. Suština je da kockarivremenom počinju slabije da komuniciraju i da se sve više distanciraju od okoline. Patološki kockari ne mogu da „zakoče” i prestanu da igraju za razliku od „zabavnih” koji neretko sami odrede sumu novca koju planiraju da potroše i ne idu dalje od toga. Ova pojava uglavnom je karakteristična za kockare u zapadnim zemljama, koji su „štedljivi” čak i kada je reč o ovoj vrsti strasti – zaključuje dr Vera Trbić.