Stari ljudi su često izloženi diskriminaciji

U nekim krajevima Srbije žene još žive životom skrojenim po meri patrijarhalnih normi – mnoge od njih nemaju posao, ni sopstvena primanja.

Svaka peta osoba u Srbiji starija je od 65 godina, a pripadnici trećeg doba suočavaju se sa različitim oblicima diskriminacije u gotovo svim sferama života – često su izloženi siromaštvu i neadekvatnom pristupu zdravstvenoj zaštiti, podložniji su političkim i drugim zloupotrebama, više su izloženi bezbednosnim rizicima poput prevara, manipulacija i nasilja, a diskriminacija te grupe ljudi preti da globalno postane dominantan oblik diskriminacije 21. veka, ocenila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Otvarajući godišnju konferenciju poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koja se održava na Međunarodni dan tolerancije, pod sloganom „Biti star, biti ponosan, biti svoj”, ona je podsetila da starije osobe nisu homogena kategorija, a u posebnu ugroženu podgrupu spadaju siromašni, stari u ruralnim krajevima i žene starije životne dobi.

„U nekim krajevima Srbije žene još uvek žive životom skrojenim po meri patrijarhalnih normi – mnoge od njih nemaju posao, ni sopstvena primanja, mnoge su ostale bez penzije i nemaju imovinu na svoje ime, jer su se nasleđa odrekli u korist muških članova porodice”, istakla je Brankica Janković dodajući da je kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti uspešno rešila žalbe naših starijih sugrađana, podnetih zbog diskriminacije prilikom dobijanja bankarskih kartica ili turističkih kredita, koje neke banke nisu htele da im odobre zbog godina starosti.

Ona je ocenila da je neophodno obezbediti finansijsku sigurnost u starosti, koja podrazumeva održiv sistem penzijsko-invalidskog osiguranja, bolje povezivanje novčanih davanja sa uslugama socijalne i zdravstvene zaštite i veći obuhvat i dostupnost svih usluga podrške u lokalnim zajednicama.  

„Posledice diskriminacije na osnovu starosnog doba su ozbiljne i dalekosežne, bez obzira na starosnu grupu. Duža izloženost diskriminaciji može uticati na fizičko i mentalno zdravlje, kvalitet života, socijalnu izolaciju i usamljenost, što automatski povećava rizik od svake vrste nasilja, kao i potencijalnog zlostavljanja”, upozorila je Brankica Janković dodajući da iz godine u godinu raste broj pritužbi povereniku zbog diskriminaciji na osnovu starosti – lane je 17,4 odsto svih pritužbi bilo na osnovu starosne dobi, a 2022. godine samo 13 odsto.  

Šef misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu ocenio je da se medijskim izveštavanjem šire stereotipi i predrasude koji dovode do toga da se „određeni članovi društva osećaju nepoželjno”. On je izrazio nadu da će priručnik za novinare „Diskriminacija i ravnopravnost”, koji je predstavljen na jučerašnjoj konferenciji, pomoći medijskim radnicima u Srbiji da ne šire diskriminaciju.

Na skupu su dodeljenje i medijske nagrade za toleranciju novinarkama CINS-a Teodori Ćurčić i Jovani Tomić u kategoriji onlajn mediji, Sanji Ljubisavljević Bekić sa RTS-a za televizijski prilog i Dejani Cvetković iz nedeljnika „Vreme” u kategoriji štampani mediji.

Svaki pojedinac ima pravo d bude drugačiji

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je povodom Međunarodnog dana tolerancije da svaki pojedinac ima univerzalno pravo da bude drugačiji od drugih, a da međusobno poštovanje i uvažavanje svih različitosti predstavlja osnov za stabilan razvoj i suživot u društvu. On je naveo da naše društvo treba da nastavi da radi na razvoju svesti o neophodnosti poštovanja različitosti i dostojanstva svakog pojedinca bez obzira na njegove kulturne, društvene, religijske i lične odrednice. „Ljudi koji drugačije govore ili izgledaju, ljudi koji imaju neki fizički nedostatak, koji su druge vere ili političkog opredeljenja ne moraju automatski biti loši. Oni su samo drugačiji od nas i imaju univerzalno pravo da budu drugačiji, te kao takvi mogu samo biti deo koji upotpunjuje celinu”, naveo je Pašalić.

I ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov čestitao je Međunarodni dan tolerancije istakavši da ovaj dan podseća na važnost negovanja kulture mira, tolerancije, razumevanja i društva zasnovanog na ravnopravnosti, poštovanju i uvažavanju različitosti. On je naglasio da se razvoj dijaloga, bolje upoznavanje i razumevanje među različitim zajednicama u Srbiji ostvaruje i kroz podršku koja se pruža razvoju kulturnih praksi nacionalnih zajednica, multijezičkim i multikulturalnim projektima koji se, između ostalog, finansiraju iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine. Savet za nacionalne manjine Vlade Republike Srbije usvojio je predlog nacionalnih saveta da oblast finansiranja u ovoj godini bude kultura, oblast koja je od izuzetnog značaja za očuvanje nacionalnog identiteta.