Kosovo je okupirani deo Srbije

Pregovori između Beograda i Prištine prolaze kroz težak period, dok Evropska unija, čini se bezuspešno, traga za rešenjem ovog problema. Petr Bistron, šef Spoljnopolitičkog odbora Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu, u razgovoru za „Politiku” prilikom nedavnog boravka u Beogradu kritički je ocenio pristup EU dijalogu, izrazivši potrebu za revizijom strategije kako bi se prevazišla pat-pozicija u južnoj srpskoj pokrajini.

Izjavili ste da je Nemačka poslednjih meseci želela da iznudi sporazum između Beograda i privremenih vlasti u Prištini. Kako gledate na dalji tok pregovora i pritiske EU na Srbiju?

Situacija je teška, vidimo veliku katastrofu i pokušaje da se postigne neki cilj s pregovorima. Sav taj pritisak EU nije bio dobar. Poslali su Miroslava Lajčaka, ali i dalje nema rezultata. Kurti ne želi osnivanje Zajednice srpskih opština, albanska strana blefira da hoće to da uradi, a u stvarnosti to ne želi. EU ne uči na greškama, i dalje udara glavom u zid. Svi mogu da vide da to nije bio iskren napor albansko-kosovske strane i da pregovori ne samo da su stigli do mrtve tačke već su na prekretnici. Šteta je što je tzv. Kosovo sada pod protektoratom stranih sila i što je narušen teritorijalni integritet Srbije. Ali vidim dobru šansu da se ovaj proces može preokrenuti u korist vaše zemlje.

S obzirom na to da vlasti u Prištini nisu sprovele obaveze iz Briselskog sporazuma, pre svega ZSO, da li EU treba da promeni pristup dijalogu?

Uslov nije ispunjen, pa zašto bi onda Srbi nastavili s pregovorima? Samo se suočite sa istinom, to je okupirani deo Srbije, a međunarodno pravo je prekršeno. Postoji rezolucija UN i mislim da bi Srbija trebalo da insistira na međunarodnom pravu i na poštovanju teritorijalnog integriteta. To je upravo ono što slušamo više od godinu i po dana u kontekstu Ukrajine. Ako se teritorijalni integritet poštuje po pitanju Ukrajine, zašto se ne poštuje po pitanju Srbije?

Kada sve to uzmemo u obzir, kakva je budućnost EU?

EU se razvija u drugom pravcu, suprotno onome što je planirano pri osnivanju. U početku je svaka država htela da se pridruži klubu, bila je vezana pogodnostima i ekonomskim bogatstvom, slobodnim protokom ljudi, roba i usluga, što su veoma pozitivna dostignuća. Međutim, poslednjih godina se pretvara u političku uniju. Iz Brisela guraju države da se odreknu suvereniteta, a to dovodi do tenzija i mnogo zemalja razmišlja o napuštanju unije. Kada ste pitali ljude u Velikoj Britaniji da li žele da ostanu ili odu, oni su glasali za istupanje. Niko ne pita narod, to je poenta. Druga stvar je što Nemačka konstantno plaća za sve. Kada bi prestala, u tom trenutku mislim da bi pet ili više država htelo da istupi.

Ipak, procenat Britanaca koji smatraju da je bregzit bio greška dostigao je rekord. Da se sada održava referendum o povratku u EU, rezultat bi bio neizvestan pokazuju ankete, pre svega zbog ekonomskih blagodeti.

Možda. Svakako je inflacija u Ujedinjenom Kraljevstvu veća nego ranije, ali i u Nemačkoj je takođe veća. Razlog za to nije bregzit. Imamo inflaciju i u državama EU jer je kreiranje evra bila greška u startu. Inflacija je implementirana u samoj valuti i sada imamo katalizatore koji je ubrzavaju, a to su sankcije Rusiji. Kao rezultat sankcija plaćamo veliku cenu energenata i to podiže inflaciju.

Kritikovali ste strategiju nemačke vlade prema Kini, opisavši je kao „pokušaj da se pod plaštom strategije za spoljnu politiku nametnu geopolitički interesi SAD”. Kako vidite budućnost tih odnosa?

Naše industrije su uzajamno povezane. To je država iz koje Nemačka najviše uvozi, ali postoji opasnost da će to stati, zbog promene paradigme i globalne politike. Proteklih 50 godina Kinu smo posmatrali kao partnera i prijatelja, a sada postoje ti narativi da je ona sistemski neprijatelj. Ovo dolazi od SAD, a to samo govori o tome da je Kina postala previše moćna. Svi znamo da je došao kraj hegemoniji SAD. Sada imamo multipolarni svet i igrače kao što su Kina, Indija, Rusija i druge zemlje, koje su u BRIKS-u i čine protivtežu SAD.