Sank­ci­je Amerike za izra­el­ske eks­tre­mi­ste

Pred­sed­nik Amerike Džo­zef Baj­den je na­lo­žio vi­so­kim ame­rič­kim zva­nič­ni­ci­ma da pri­pre­me mo­guć­nost za­bra­ne iz­da­va­nja vi­za i sank­ci­je za eks­tre­mi­stič­ke izra­el­ske do­se­lje­ni­ke ko­ji na­pa­da­ju i ra­se­lja­va­ju Pa­le­stin­ce na Za­pad­noj oba­li, na­vo­di se u ame­rič­kom in­ter­nom do­ku­men­tu sa ko­jim je upo­znat por­tal „Po­li­ti­ko”.

Di­rek­ti­va je do­šla u vre­me ka­da je Baj­de­no­va ad­mi­ni­stra­ci­ja po­ka­za­la da na­me­ra­va da po­dr­ži pa­le­stin­ske ci­vi­le ko­ji­ma je po­moć po­treb­na, čak i ako to zna­či izra­el­sku od­ma­zdu pro­tiv Ha­ma­sa, pre­no­si Tan­jug.

U do­ku­men­tu se oce­nju­je da Baj­den ja­sno vi­di na­si­lje do­se­lje­ni­ka kao ozbilj­nu pret­nju mi­ru iz­me­đu Izra­e­la­ca i Pa­le­sti­na­ca, ali i kao de­sta­bi­li­šu­ći fak­tor ši­rom Bli­skog is­to­ka.

Baj­den je u autor­skom član­ku ob­ja­vlje­nom u „Va­šing­ton po­stu” na­pi­sao da bi dve pa­le­stin­ske te­ri­to­ri­je tre­ba­lo da se uje­di­ne po istom „struk­tu­rom upra­vlja­nja” ka­da Ha­mas bu­de pro­te­ran iz Ga­ze, ko­jom vla­da od 2007, ja­vlja AFP. Pre­mi­jer Izra­e­la Ben­ja­min Ne­tan­ja­hu oce­nio je da „Pa­le­stin­ska upra­va u tre­nut­nom ob­li­ku ni­je spo­sob­na da pre­u­zme od­go­vor­nost za Ga­zu”, pre­no­si Be­ta.

„ Re­še­nje (po mo­de­lu) dve dr­ža­ve je je­di­ni na­čin da se osi­gu­ra du­go­roč­na bez­bed­nost izra­el­skog i pa­le­stin­skog na­ro­da… Da bi se to po­sti­glo bi­će po­treb­no da Izra­el­ci i Pa­le­stin­ci pre­u­zmu oba­ve­ze kao i SAD i na­ši part­ne­ri i sa­ve­zni­ci”, oce­nio je ame­rič­ki li­der i do­dao da „Ga­za ne sme ni­ka­da po­no­vo bi­ti ko­ri­šće­na kao ba­za za te­ro­ri­zam i ne sme bi­ti pri­sil­nog ra­se­lja­va­nja Pa­le­sti­na­ca iz Ga­ze, ni po­nov­ne oku­pa­ci­je, ni op­sa­de ili blo­ka­de i sma­nje­nja te­ri­to­ri­je”.

Izra­el­ske od­bram­be­ne sna­ge (IDF) su već da­ni­ma u kom­plek­su bol­ni­ce Al Ši­fa u gra­du Ga­zi.

„Ako ne bu­du ot­kri­ve­ni čvr­sti do­ka­zi o po­sto­ja­nju upo­ri­šta Ha­ma­sa u Al Ši­fi ili na dru­gim me­sti­ma, bi­će po­ve­ćan me­đu­na­rod­ni pri­ti­sak na Izra­el po pi­ta­nju pre­go­vo­ra o pri­mir­ju u Ga­zi”, kon­sta­tu­je Bi-Bi-Si. To­kom ovog ra­ta to­li­ko mno­go pa­le­stin­skih ci­vi­la je stra­da­lo da je do­šlo do za­bri­nu­to­sti i u Ame­ri­ci, je­di­noj svet­skoj si­li do či­jeg mi­šlje­nja je Izra­e­lu za­i­sta sta­lo.

Bol­ni­ca Al Ši­fa je po­sta­la je „zo­na smr­ti”, sa­op­šti­la je Svet­ska zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja. Je­dan od ti­mo­va SZO ju­če je iz ove usta­no­ve eva­ku­sao be­be ko­je se na­la­ze u te­škom sta­nju.

Izra­el­ska voj­ska sa­op­šti­la je da se u kvar­tu Ri­mal u po­ja­su Ga­ze su­ko­bi­la s ope­ra­tiv­ci­ma Ha­ma­sa i ot­kri­la 35 ula­za ko­ji vo­de do Ha­ma­so­ve pod­zem­ne mre­že tu­ne­la i ko­mand­nih cen­ta­ra i da su na­đe­ne ve­li­ke ko­li­či­ne oruž­ja. U ovom na­se­lju su „re­zi­den­ci­je vi­so­kih zva­nič­ni­ka Ha­ma­sa ko­ji su tu pre­u­ze­li kon­tro­lu nad zgra­da­ma da upra­vlja­ju te­ro­ri­stič­kim ak­tiv­no­sti­ma”, pre­ne­li su izra­el­ski me­di­ji.

Hu­ti ote­li brod u Cr­ve­nom mo­ru

Izra­el­ske od­bram­be­ne sna­ge sa­op­šti­le su da­nas da je ot­mi­ca bro­da u Cr­ve­nom mo­ru od stra­ne Hu­ta ko­je po­dr­ža­va Iran u Je­me­nu „ve­o­ma ozbi­ljan in­ci­dent na glo­bal­nom ni­vou” i da je „iran­ski te­ro­ri­zam” di­rekt­no od­go­vo­ran za to. Kan­ce­la­ri­ja pre­mi­je­ra iz­da­la je sa­op­šte­nje kao od­go­vor na ot­mi­cu bri­tan­skog bro­da ko­jim upra­vlja ja­pan­ska kom­pa­ni­ja u Cr­ve­nom mo­ru, pi­še „Tajms ov Izra­el”.

U sa­op­šte­nju se na­vo­di da je na bro­du bi­lo 25 čla­no­va po­sa­de iz Ukra­ji­ne, Bu­gar­ske, Fi­li­pi­na i Mek­si­ka, ali ni­je bi­lo Izra­e­la­ca na bro­du. Na­vo­di se da je brod plo­vio iz Tur­ske ka In­di­ji, pre­no­si Be­ta.